Свети Јевстатије Плакида — разлика између измена

'''Свети Јевстатије Плакида''' је био римски војсковођа у време [[Тит|царева Тита]] и [[Трајан|Трајана]].<ref>{{cite web |title=Свети великомученик Јевстатије |url=http://www.spc.rs/sr/sveti_velikomuchenik_jevstatije_2 |website=СПЦ |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> Плакида – како му је било име пре крштења, бјеше човјек праведан и милостив, сличан капетану Корнилију, којега је крстио [[Свети Петар|апостол Петар]].

Када је једном ишао у лов, он потјера јелена. Божијим промислом, међу роговима јелена се појави свијетли крст и Плакиди дође глас који га упућиваше да оде [[Хришћанство|хришћанском]] свештенику и да се крсти. Плакида се крсти са својом женом и два сина и на [[Крштење|крштењу]] он доби име Јевстатије, а његова жена Теопистија (Боговјерна), а њихови синови Агапије и Теoпист. Послије крштења Јевстатије отиде на оно исто мјесто гдје је преко јелена добио откривење, те клекнувши, заблагодари Богу што га је привео истини. У том су опет јави глас Господњи и предрече му страдање за Његово име и укријепи га.

Тада Јевстатије тајно напусти [[Рим]] са својом породицом, имајући намјеру да се повуче међу прост народ и да у непознатој и скромној средини послужи Богу.<ref>{{cite web |title=Св. вел. муч. Евстатије Плакида |url=https://www.pravoslavnacrkva.ch/sr/datum/03-10-crkveni-kalendar.html |website=Православна црква |accessdate=5. 2. 2020}}</ref>

Дошавши у [[Египат]], одмах на њега навалише искушења. Неки зли варварин оте му жену, а оба сина ухватише му звјерови и однесоше. Но убрзо тај варварин погину, а дјецу му спасише чобани. Јевстатије се насели у египатском селу Вадисис и ту као сеоски најмник поживи петнаест година. Послије тога, нападоше варвари на римско царство, и цар Трајан жаљаше што му нема храброга војводе Плакиде, који је свуда гдје је ратовао односио побиједе.

Тада цар посла своја два војника да по цијелом царству траже великог војводу.<ref>{{cite web |title=Свети великомученик Евстатије Плакида |url=https://prijateljboziji.com/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D0%B8/ |website=Пријатељ божији |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> По Божијем промислу, ти официри, некадашњи Јевстатијеви другови, нађу Јевстатија и доведу га цару. Јевстатије скупи војску и побједи варваре. На путу натраг у Рим, Јевстатије пронађе и своју жену и оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан бјеше умро, а умјесто њега цароваше [[Хадријан|Адријан]]. Када Адријан позва војводу Јевстатија да принесу жртве боговима, Јевстатије му рече да је он хришћанин. Цар га баци на муке заједно са женом и синовима, но како им звјерови ништа не нашкодише, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана извадише њихова тијела мртва, али неповријеђена од огња.<ref name="пролог">Николај Велимировић: [http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/?m=09&d=20&a=1&date=09-2011 Охридски пролог за 20. септембар (3. октобар)] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/?m=09&d=20&a=1&date=09-2011 |date=20110928043434 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref>