Венцеслав Глишић — разлика између измена

Глишић је рођен у селу [[Злакуса]] код [[Ужице|Ужица]]. Отац му је погинуо као [[народноослободилачка војска Југославије|партизан]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. Током студија сам се издржавао, па је 1953. радио као колпортер „[[Вечерње новости|Вечерњих новости]]“.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:458988-Venceslav-Glisic---od-kolportera-do-naucnika Венцеслав Глишић - од колпортера до научника („Вечерње новости“, 16. октобар 2013)]</ref> Дипломирао је историју на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету]] у [[Београд]]у. За време студија упознао се са [[Слободан Пенезић Крцун|Слободаном Пенезићем]], који му је помагао док је студирао. Магистрирао је на Филозофском факултету 1962. Као стипендиста [[Источна Немачка|источнонемачке]] владе био је на постмагистарским студијама на [[Универзитет у Лајпцигу|Универзитету у Лајпцигу]]. Докторску дисертацију „Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941-1944“ одбранио је 1968. на [[Хумболтов универзитет у Берлину|Хумболтовом универзитету]] у [[Берлин|Источном Берлину]].<ref>{{Cite web |url=http://www.drustvoistoricarauzica.org.rs/pdf/venceslav%20glisic.pdf |title=Биографија |access-date=01. 07. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131016082613/http://www.drustvoistoricarauzica.org.rs/pdf/venceslav%20glisic.pdf |archive-date=16. 10. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref>

Глишић је био сарадник Института за историју радничког покрета Србије, потом директор Југословенског библиографског института (1979-1983). Од 1983. па до пензионисања 1988. био је научни саветник [[Институт за савремену историју|Института за савремену историју]].

 

== Референце ==