Историја Хрватске — разлика између измена

Током раног средњег века, тадашња [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Кнежевина Хрватска]], која је створена у залеђу северне Далмације, била је под јаким утицајем [[Франачка|Франачког царства]]. Од франачких мисионара Хрвати ће примити [[хришћанство]] и тако ући у сферу Западне цркве, одосно [[католицизам|римокатолицизма]]. Хрватском ће испрвапрвобитно управљати кнежеви, а од [[925]]. године [[Краљевина Хрватска (925—1102)|краљеви]]. За време краља Томислава (крунисан 925) и Петра Крешимира IV(1058—1074) биће на врхунцу моћи. За време Петра Крешимира IV Хрватска се шири према југу, односно према [[Неретљанска кнежевина|Неретљанској кнежевини]], чије становништво цар [[Константин VII Порфирогенит|Константин Порфирогенит]] убраја међу Србе.{{sfn|Moravcsik|1967|p=}} Након његове смрти долази да слабљења краљевине. Године 1097, хрватски краљ Петар ће погинути током [[Битка на Гвозду|Битке на Гвозду]] након чега долази до расула у држави. Неизвесност је прекинуо угарски краљ [[Коломан]], тако да [[1102]]. године тадашња Хрватска потпада под власт [[Мађари|Мађара]], поставши [[Краљевина Далмација и Хрватска (1102—1526)|крунска земља]], односно круновина у саставу Угарске. Током [[15. век]]а, тадашња Хрватска је постала непосредно угрожена од стране [[Османско царство|Османског царства]], док је у исто време већи део [[Далмација|Далмације]] потпао под власт [[Млетачка република|Млетачке републике]].