Пионирски парк — разлика између измена

Када је 1842. године на престо ступио Александар Карађорђевић, није имао свој двор јер су сви дотадашњи конаци били својина Обреновића. Зато је држава, за потребе формирања резиденције новог кнеза Србије [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], купила кућу са баштом на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]], коју је сазидао [[Стојан Симић]], на мочварном терену који је поравнат и насут.{{sfn|Мишић|2013|p=3}} У тој згради је био стари двор, који је после убиства краља [[Александар Обреновић|Александра ОреновићаОбреновића]] порушен.<ref name="Нушић 7,9">{{harvnb|Нушић|1984|p=7,9}}</ref> Када је Србија проглашена краљевином, 1882. године, саграђена је нова зграда двора, двор [[Краљ Милан|краља Милана]] (данашњи Стари двор). Изградња зграде Новог краљевског двора - двора краља Александра I Карађорђевића, започета је, према пројекту архитекте [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]],<ref>{{cite web|title=Зграда Новог двора|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_novog_dvora.html|website=Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|accessdate=19. 4. 2018}}</ref> 1911. године, а завршена 1922. године. Концепција градње је везана за архитектуру Старог двора са којом чини јединствену целину.