Википедија

Цркве Светог Илије у Сутулији — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{Инфокутија Хришћанска богомоља | име = Цркве Светог Илије у Сутулији | слика = Свјетлопис сербских православних црквава Св. Илије у Сутулији, Загора, Грбаљ2.jpg | опис слике = Цркве Светог Илије | гшир = | гдуж = | држава = {{ЦГ}} | година оснивања = стара мања црква…
ознака: везе до вишезначних одредница
 
Нема описа измене
Ред 18:
[[Младен Црногорчевић]] је у књизи "Цркве у Грбљу" о црквама посвећеним Светом пророку Илији у Загори забиљежио да је старија црква Св. Илије (Сутулија) сасвим мала, стара, а при њој је 1865. сазидана нова истоимена црква. По старинској црквици зову и ужу околицу Сутилијом. При цркви је и једна гомила, каквих има више него игдје у [[Бока которска|Боки]]. Некадашњи малени звоник цркве срушен је громом, а плоча са звоника је лежала пред црквом. Олтарски је кров био покривен плочом. У старој цркви на десној страни, када се уђе, сахрањен је монах Х. Костовић, који је преминуо [[1882.]] године. Цркве св. Илије су на врху брда. Са тог мјеста може да се види [[Корчула]] и [[Драч]]ки Рт. Нова црква је већих димензија. Има звоник на преслицу са три окна, а два звона, полукружну апсиду и округло кубе. Осим западних, имају врата и на сјеверном и јужном плану и полукружно сведени прозори, а украшена је и лезенама. Сребро и велике престолне иконе Св. Илије било је украдено, а уз то и девет сребрних кандила. Једна стара, сребром окована (Триптика) ромејског стила, која је случајно нађена под земљом при сусједној цркви Св. Теодора, има натпис IC – XC – NALIA MARPNA".
 
Настанак ове цркве се у антропогеохрафској студији оца [[Саво НакићеновићаНакићеновић|Саве Накићеновића]] ''Бока'' везује за породицу неког Костовића који је имао два сина од којих је једног обећао цркви. Старији је умро а млађи се оженио. Иза вјенчања дознао, јер стари уди су му доказали да је био обећан цркви. Пође код власти, замоли распуст са женом. Власти му дозволе и постане монах Хрисантије, или како га народ зове ''Кресантије''. Пропутовао је по свијету, скупио милостињу и саградио новију цркву Св. Илије. О приложницима и прилозима за овај храм, у Шематизму Бококоторско-дубровачко-спичанске епархије налазимо ове записе: 1884. Јефто Васнић сребрно кандило, Рис. Радовић иконицу Усјекованија, Кап. Мара тројановић прстен златни 1897., Ђ. Поповић, двије свештеничке окруте 1908., Ц. Р. Влада 100 кр.
 
Новија црква је освећена 20. маја [[1865.]] године. Хрисантије Костовић, монах далматинске епархије, поријеклом из Загоре, желио je да у свом родном крају подигне манастир са обавезним монашким келијама. Од помоћи коју је донео из Русије, Цариграда и Грчке, подигао је цркву св. Илије уз постојаћу мању. Међутим за планиране келије био му је потребан додатни новац, па је одлучио да га потражи од тада младе, тек формиране српске државе. Уз помоћ архиепископа београдског и митрополита српског [[Михаило Јовановић (митрополит)|Михаила]] затражио је 30–40 дуката (Миленко Пекић -Обраћање Будвана митрополитима Србије за помоћ, Гласник Одјељења уметности ЦАНУ 16, Подгорица 1997, стр. 256- 257) У писму митрополита Далматинског [[СтеанСтефан Кнежевић|Стефана]], надлежном министру Кости Цукићу, 14. августа 1865. године, се наводи да је на молбу монаха Хрисанта именованом одобрено да у Србији купи милостињу како би тиме ''дом за обитание монаха сазидати могао'', након што је скоро ''возобновио древну падшу Србску задужбину Мон. Св. Илије купљењем милостиње по [[Цариград]]у и Грчким предјелима'', тако да се у њој ''може свршавати света служба Божија'', због чега се ради окончања тог дјела обраћа ''браћи својим Србима за помоћ'', увјерен да му се то неће одрећи.
 
Чланови Савјета су на сједници од 20. августа 1865. подржали препоруку министра и три дана касније монах Костовић добио је признаницу на 30 дуката. Од примљених дуката је изграђена омалена келија. Овај сакрални објекат никада се није називао манастиром. У великом земљотресу од 15. априла 1979. године црква св. Илије је у потпуности срушена. Једино су још стајали ниски дијелови зидова и апсида са сачуваним кровним вијенцем, док су дијелови тамбура, звоника и зидова обрушени услед природне стихије.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Цркве_Светог_Илије_у_Сутулији”