Петар II Карађорђевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Дописане 2 реченице у уводу |
Додат наслов о краљевој финансијској ситуацији након губитка престола и поднаслов у вези са првим годинама, као и референце. |
||
Ред 71:
Монархија је укинута одлуком Уставотворне скупштине од 29. новембра 1945. године, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала једнопартијска држава под влашћу [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије]]. Одлука о одрицању од својих ингеренција и преносу истих на намесништво и владу од стране једног броја историчара се сматра абдикацијом,{{чињеница|date=01. 2016. }} док други сматрају да није никада абдицирао.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:368673-Kralj-Petar-ll-nije-abdicirao краљ Петар II није абдицирао („Вечерње новости“, 1. март 2012)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/309910/Istoricari-Kralj-Petar-ll-nije-abdicirao-to-je-Brozova-kampanja Историчари: Краљ Петар II није абдицирао, то је Брозова кампања („Блиц“, 1. март 2012)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> У изгнанству је прво живео у [[Лондон]]у са својом супругом (оженио се грчком [[Александра Карађорђевић|принцезом Александром]], 20. марта 1944<ref>[http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/06/article-19.htm краљ без земље и принцеза без мираза (Српско наслеђе)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>) и сином [[Александар Карађорђевић (престолонаследник)|Александром]], рођеним 1945. Политички је био активан до смрти, тесно је сарађивао са српском емиграцијом. Последње године живота провео је у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. Био је на челу реду Светог Јована Јерусалимског.<ref>[http://www.orderstjohn.org/kposj/kposj.htm -{The King Peter Order of Saint John Grand Masters}-] {{Wayback|url=http://www.orderstjohn.org/kposj/kposj.htm |date=20080802003555 }} {{en}}</ref>
== Финансијска ситуација након губитка престола ==
=== Прве године ===
Првих година након губитка круне, краљ се још увек надао да ће у земљи ускоро доћи до промена и рестаурације монархије. Последња финансијска средства која је добио од своје владе износила су 40 000 фунти, као и 30 000 фунти од своје уштеђевине, немилице је трошио. Живео је, сходно свом положају, у најбољим хотелима са раскошним намештајем, имао је на располагању два аутомобила и шофере, одмор и празнике проводио је у Монте Карлу или Сент Морицу. Део трошкова ишао је на издржавање краљеве пратње и обезбеђења- једног генерала, једног саветника и њихове породице, затим на скупе пријеме и забаве у луксузним хотелима. Други део средстава трошио је на своје агенте импровизоване тајне службе и за финансијску помоћ илегалним активностима. Када су финансијска средства била исцрпљена, краљ је почео да продаје породичне драгоцености, које је успео да изнесе из земље- драгуље, драго камење, смарагде, огрлице, украшене дијадеме које је његов отац откупио од једне руске грофице још 1920. године. Неки од смарагда били су величине кокошијег јајета, али их је он продао једном јувелиру по цени знатно нижој од њихове стварне вредности.<ref>{{Cite book|title=Краљ Петар II Карађорђевић|last=Глигоријевић|first=Бранислав|publisher=Завод за уџбенике|year=2011|isbn=978-86-17-17214-3|location=Београд|pages=215}}</ref>
Краљ је оправдавао своје трошење новца чињеницом да у његовом образовању није било лекција које би га научиле како се економише- увек је добијао и трошио колико му је било потребно. Горко се кајао што није купио кућу када је имао довољно новца. Био је потпуно сломљен сазнањем да се налази на ивици сиромаштва, без довољно средстава за издржавање породице. Покушавајући да нађе излаз из ситуације у којој се нашао, 1951. године преселио се у САД. У Њујорку, на Менхетну, изнајмио је два трособна стана, један за себе и краљицу, други, нешто комфорнији, за принца Александра и његову дадиљу. Услед финансијске ситуације у којој су се нашли, више нису могли да плаћају шофера, куварицу и слушкињу, те је сав терет пао на краљицу Александру, која се, ненавикнута на послове у вези са одржавањем домаћинства, стално осећала уморно. Краљица је ретко излазила из стана и одбијала је да иде у посете пријатељима јер није имала новца да се обуче онако како би желела.<ref>{{Cite book|title=Краљ Петар II Карађорђевић|last=Глигоријевић|first=Бранислав|publisher=Завод за уџбенике|year=2011|isbn=978-86-17-17214-3|location=Београд|pages=215-216}}</ref>
За то време краљ је обилазио изблеглице и прогнане Југословене у Америци и Канади, апелујући на националне организације да се тим људима укаже помоћ у смештају и приликом запошљавања. При обиласку логора бивших ратних заробљеника у Немачкој, срео са тридесетак генерале бивше Краљевске војске, који су живели у крајњој беди. За збрињавање Југословена у Америци, Аустралији, Западној Немачкој и Француској, значајну финансијску помоћ добијао је од кнеза Монака, принца Ренијеа.<ref>{{Cite book|title=Краљ Петар II Карађорђевић|last=Глигоријевић|first=Бранислав|publisher=Завод за уџбенике|year=2011|isbn=978-86-17-17214-3|location=Београд|pages=216}}</ref>
== Последње године ==
| |||