Википедија

Станко Арамбашић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 21:
| награде=|потпис=}}[[Датотека:Serbian Free Corps soldier.jpg|мини|<center>Добровољац Михаљевићевог српског фрајкора (реконструкција по Павлу Васићу, Музеј првог српског устанка).]]
 
'''Станко Арамбашић''', рођен 1764. године, у [[Левач|Левчу,]] у селу [[Коларе|Колару]] (данас општина [[Јагодина]]) је био командант посебне Српске народне војске и један од вођа добровољаца [[српски фрајкори|српских фрајкора]] у [[Аустријско-турски рат (1787—1791)|Аустријско-Турском рату]] (1787—1791) за време [[Кочина крајина|Кочине крајине]].<ref>М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд 1888, 15</ref><ref>{{Cite web |url=http://www.pomoravlje.rs/jagodina/vek.php |title=Jagodina tokom XVII i XVIII veka - Elektronska mapa, poslovni adresar i prezentacija Jagodine - Pomoravlje OnLine{{Ботовски наслов}} |access-date=16. 10. 2016 |archive-url=https://web.archive.org/web/20161027034421/http://www.pomoravlje.rs/jagodina/vek.php |archive-date=27. 10. 2016 |url-status=dead |df= }}</ref> У "Поменику знаменитих људи у српског народа новијега доба" Милана Ђ. Милићевића стоји да је Станко рођен у Великом селу, у округу београдском, мада у фусноти стоји да је према Вуку Ст. Караџићу рођен у [[Коларе|Колару]] у Левчу.<ref>М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Београд 1888, 15</ref> Са писањем Вука Ст. Караџића, да се Станко Арамбашић родио у Колару код Јагодине, се слаже и историчар Првог српског устанка, Лазар Арсенијевић Баталака<ref>{{Cite book|title=Историја српског устанка I|last=Арсенијевић-Баталака|first=Лазар|publisher=Баталакин фонд|year=1898|isbn=|location=Београд|pages=4}}</ref>
 
У "Поменику знаменитих људи у српског народа новијега доба" Милана Ђ. Милићевића стоји да је Станко рођен у Великом селу, у округу београдском, мада у фусноти стоји да је према Вуку Ст. Караџићу рођен у [[Коларе|Колару]] у Левчу.<ref>М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Београд 1888, 15</ref> Са писањем Вука Ст. Караџића, да се Станко Арамбашић родио у Колару код Јагодине, се слаже и историчар Првог српског устанка, Лазар Арсенијевић Баталака<ref>{{Cite book|title=Историја српског устанка I|last=Арсенијевић-Баталака|first=Лазар|publisher=Баталакин фонд|year=1898|isbn=|location=Београд|pages=4}}</ref>
Станко је био средњег раста, црномањаст, врло леп на очи и велики јунак. Био је добровољац, фрајкор, за време [[Кочина крајина|Кочине крајине]].<ref>М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд 1888, 15</ref>За време владавине [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафа-паше]] 1792. године постао је [[бимбаша]] над посебном народном војском у служби Османског царства са којом је у бици код [[Коларе|Колара]], почетком августа 1793. године успео да спречи [[јањичари|јањичаре]] и одметнулог [[Осман Пазваноглу|Османа Пазван-оглуа]] да стави и [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]] под своју управу. Причало се да је та посебна војска коју је предводио бројала и преко 16,000 Срба углавном састављена од раје и бивших Фрајкора. Од њих су сваких педесет људи имали свога буљубашу, над стотином је постављен харамбаша а над хиљадом бимбаша. Сваки војник је морао да има две торбе: једну за рубље (две кошуље, двоје гаће и један пар нових опанака) а другу за храну (хлеб и јестиво). Од оружја сваки је морао да има по једну мускету (пушку), јатаган (нож) и две кубуре (пиштоља), и то све у исправном стању.<ref>{{Cite book|title=Београдски пашалук пред Први српски устанак (1794–1804)|last=Пантелић|first=Душан|publisher=Српска академија наука|year=1949.|isbn=|location=Београд|pages=125.}}</ref><ref>[http://www.jagodina.autentik.net/poznate_licnosti/stanko_arambasic.php Poznate licnosti Jagodine - Stanko Arambasic{{Ботовски наслов}}]</ref>▼
 
▲Станко је био средњег раста, црномањаст, врло леп на очи и велики јунак. Био је добровољац, фрајкор, за време [[Кочина крајина|Кочине крајине]].<ref>М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијег доба, Београд 1888, 15</ref>За време владавине [[Хаџи Мустафа-паша|Хаџи Мустафа-паше]] 1792. године постао је [[бимбаша]] над посебном народном војском у служби Османског царства са којом је у бици код [[Коларе|Колара]], почетком августа 1793. године успео да спречи [[јањичари|јањичаре]] и одметнулог [[Осман Пазваноглу|Османа Пазван-оглуа]] да стави и [[Смедеревски санџак|Београдски пашалук]] под своју управу. Причало се да је та посебна војска коју је предводио бројала и преко 16,000 Срба углавном састављена од раје и бивших Фрајкора. Од њих су сваких педесет људи имали свога буљубашу, над стотином је постављен харамбаша а над хиљадом бимбаша. Сваки војник је морао да има две торбе: једну за рубље (две кошуље, двоје гаће и један пар нових опанака) а другу за храну (хлеб и јестиво). Од оружја сваки је морао да има по једну мускету (пушку), јатаган (нож) и две кубуре (пиштоља), и то све у исправном стању.<ref>{{Cite book|title=Београдски пашалук пред Први српски устанак (1794–1804)|last=Пантелић|first=Душан|publisher=Српска академија наука|year=1949.|isbn=|location=Београд|pages=125.}}</ref><ref>[http://www.jagodina.autentik.net/poznate_licnosti/stanko_arambasic.php Poznate licnosti Jagodine - Stanko Arambasic{{Ботовски наслов}}]</ref>
Године 1797. војна експедиција [[Хусејин Кучук Паша|Хусејин Кучук Паше]] није успела ни да освоји Видин ни да зароби Османа Пазван-оглуа, те је овај заједно са јањичарима, крајем новембра, поново покушао да анексира Смедеревски санџак. Сукоби су се одиграли у околини [[Велико Село|Великог Села]] одакле је Станкова војска бранила Београдски пашалук. После жестоких борби, јањичари су протерани из Београда а Пазван-оглу побегао назад у Видин. Порта је увидела да је стабилност Османског царства поприлично уздрмана те је предузела оштре мере према Србима који су учествовали у Аустро-Турском рату и многи попут [[Коча Анђелковић|Капетана Коче]] и [[Рига од Фере|Риге од Фере]] су убијени. Тада је убијен и командант Станко. Према извештају Милана Ђ. Милићевића, убиство је извршено у суботу 21. cептембра 1798. године, у [[Смедерево|Смедереву]], у кући "некога" Грује у циганској мали. Станково тело Срби су пронашли сутрадан у једном Језавином виру и сахранили га у месту Годомин, надомак Смедерева. <ref>[http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/01/article-07.html Srpsko Nasledje{{Ботовски наслов}}]</ref>▼
 
Године 1797. војна експедиција [[Хусејин Кучук Паша|Хусејин Кучук Паше]] није успела ни да освоји Видин ни да зароби Османа Пазван-оглуа, те је овај заједно са јањичарима, крајем новембра, поново покушао да анексира Смедеревски санџак. Сукоби су се одиграли у околини [[Велико Село|Великог Села]] одакле је Станкова војска бранила Београдски пашалук. После жестоких борби, јањичари су протерани из Београда а Пазван-оглу побегао назад у Видин. Станко 16. јануара 1798, године заузима Пожаревац.
 
▲Године 1797. војна експедиција [[Хусејин Кучук Паша|Хусејин Кучук Паше]] није успела ни да освоји Видин ни да зароби Османа Пазван-оглуа, те је овај заједно са јањичарима, крајем новембра, поново покушао да анексира Смедеревски санџак. Сукоби су се одиграли у околини [[Велико Село|Великог Села]] одакле је Станкова војска бранила Београдски пашалук. После жестоких борби, јањичари су протерани из Београда а Пазван-оглу побегао назад у Видин. Порта је увидела да је стабилност Османског царства поприлично уздрмана те је предузела оштре мере према Србима који су учествовали у Аустро-Турском рату и многи попут [[Коча Анђелковић|Капетана Коче]] и [[Рига од Фере|Риге од Фере]] су убијени. Тада је убијен и командант Станко. Према извештају Милана Ђ. Милићевића, убиство је извршено у суботу 21. cептембра 1798. године, у [[Смедерево|Смедереву]], у кући "некога" Грује у циганској мали. Станково тело Срби су пронашли сутрадан у једном Језавином виру и сахранили га у месту Годомин, надомак Смедерева. <ref>[http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-c/1998/01/article-07.html Srpsko Nasledje{{Ботовски наслов}}]</ref>
 
Године 1799. порта је издала Ферман који је дозволио повратак јањичара а султан [[Селим III|Селим III]] је опростио Пазван-оглуову побуну и именовао га за Пашу.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Станко_Арамбашић”