Хотел „Старо здање” (Београд) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 21:
| footnotes =
}}
'''Хотел "Старо„Старо здање"здање”''' који се најпре звао "''Код Јелена''" а потом "''Гранд-хотел''", био је смештен између улица: [[Улица краља Петра (Београд)|краља Петра]] , Грачаничке, Иван Бегове и Чубрине. Носио је улични број 10, данашње улице краља Петра улице. Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почелаСмештен у јесентадашњем 1841.најстрожем годинецентру а завршена 1843. годинеграда, кадаубрзо јепостаје хотелсредиште имногих почеокултурних, сауметничких, радом. Пројектант зграде није познат.<ref>{{cite book |last1=Ђурић-Замоло |first1=Дивна |title=Хотелизабавних и кафанеполитичких 19догађања. века у Београду |date=1988. |publisher=Музеј града Београда |location=Београд |pages=97-99 |access-date=26. 9. 2021}}</ref>
Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почела у јесен 1841. године а завршена 1843. године, када је хотел и почео са радом. Пројектант зграде није познат.
 
== Историјат ==
Хотел "Старо здање" био је највећа грађевина у [[Београд]]у све до [[1863.]] године, до изградње [[Капетан-Мишино здање|Капетан-Мишиног здања]]. Зидао га је [[Кнез Михаило Обреновић]] за време своје прве владавине (1839-1842). Свргнут је са власти [[1842.]] године и није дочекао завршетак градње хотела. На престо Србије долази [[Александар Карађорђевић (кнез)|кнез Александар Карађорђевић]]. Иако је био ван Србије, [[Кнез Михаило Обреновић|кнез Михаило]] је водио рачуна о хотелу и имао своје заступнике који су у његово име издавали хотел. Зграда је била у власништву кнеза Михаила до његове смрти а онда је хотел наследио [[Краљ Милан Обреновић|краљ Милан]]. До 1903. године власник хотела био је [[Александар Обреновић]] а после његовог убиства, хотел прелази у својину његове мајке [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]].
 
Хотел "Старо„Старо здање"здање” био је највећа грађевина у [[Београд]]у све до [[1863.]] године, до изградње [[Капетан-Мишино здање|Капетан-Мишиног здања]]. Зидао га је [[Кнез Михаило Обреновић]] за време своје прве владавине (1839-1842). Свргнут је са власти [[1842.]] године и није дочекао завршетак градње хотела. На престо Србије долази [[Александар Карађорђевић (кнез)|кнез Александар Карађорђевић]]. Иако је био ван Србије, [[Кнез Михаило Обреновић|кнез Михаило]] је водио рачуна о хотелу и имао своје заступнике који су у његово име издавали хотел. Зграда је била у власништву кнеза Михаила до његове смрти а онда је хотел наследио [[Краљ Милан Обреновић|краљ Милан]]. До 1903. године власник хотела био је [[Александар Обреновић]] а после његовог убиства, хотел прелази у својину његове мајке [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]].<ref>{{cite book |last1=Ђурић-Замоло |first1=Дивна |title=Хотели и кафане 19. века у Београду |date=1988. |publisher=Музеј града Београда |location=Београд |pages=97-99 |access-date=26. 9. 2021}}</ref>
Први закупци, на шест година, били су браћа Григорије и Теодор Хариш, трговци из Земуна који у парцијално давали у пазакуп станове и кафане. После великог пожара 1849. године хотел се није издавао до 1859. године.
 
Први закупци, на шест година, били су браћа Григорије и Теодор Хариш, трговци из Земуна који у парцијално давали у пазакуп станове и кафане. После великог пожара 1849. године хотел се није издаваосве до 1859. године, нема података ко је био закупац хотела.
Следећи закупац био је Фердинанд Некамти(Некам) од 1859-1880. године. Почетком осамдесетих година "Старо здање" у закуп узимају отац и син, Ђока и Душан Милићевић. Врло брзо и зграда мења назив у "''Гранд-хотел''" све док Железничка дирекција није заузела целу зграду.
 
Следећи закупац био је Фердинанд Некамти(Некам) од 1859-1880. године. Почетком осамдесетих година "Старо„Старо здање"здање” у закуп узимају отац и син, Ђока и Душан Милићевић. Врло брзо и зграда мења назив у "''Гранд-хотел''" све док Железничка дирекција није заузела целу зграду.
После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу "Гранд-хотела", била је смештена Дирекција Српских државних железница. Држава је 1903. године откупила хотел од [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]], па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у згради је смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.
 
После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу "Гранд„Гранд-хотела"хотела”, била је смештена Дирекција Српских државних железница. Држава је 1903. године откупила хотел од [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]], па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у згради је смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.
Нови "Гранд-хотел" отворен је у Чика Љубиној бр. 20.
 
Нови „Гранд-хотел” саградио је и отворио 1900. године, у Чика Љубиној бр. 20,последњи закупац старог, Ђ. Милићевић.
<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/1005925055|title=Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba|last=Belingar|first=Boris|last2=Белингар|first2=Борис|date=2015|others=Boško Mijatović, Бошко Мијатовић|isbn=978-86-523-0174-4|location=Beograd|oclc=1005925055}}</ref>
 
== Изглед зграде ==
Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица [[Улица краља Петра (Београд)|Краља Петра]] и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем [[Улица краља Петра (Београд)|улице Краља Петра]]. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин.
 
„Старо здање” као најмодернија и највећа грађевина тог времена, са капацитетом од преко 100 соба, није био само хотел већ комбинација данашњег Дома културе и тржног центра са угоститељским, смештајним и другим делатностима.
Сама зграда је имала, подрум, приземље и два спрата. На фасади зграде, на углу улице краља Петра и Грачаничке, налазила се фигура јелена од бронзе. Ово фигура била је на самом улазу у хотелску кафану,па су је зато дуги низ година звали "Код Јелена". Према Чубриној улици била је одвојена друга кафана "Репата звезда", коју су називали и механа и гостионица и трахтер и ликерџиница, а која није припадала хотелу.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/|title=istorija-prvog-beogradskog-hotela-gostionica-kod-jelena-sluzila-kao-banka-bolnica-i/6r9yb4f|url-status=live}}</ref>
 
Сама зграда је имала, подрум, приземље и два спрата. На фасади зграде, на углу улице краља Петра и Грачаничке, налазила се фигура јелена од бронзе. Ово фигура била је на самом улазу у хотелску кафану,па су је зато дуги низ година звали "Код„Код Јелена"Јелена”. Према Чубриној улици била је одвојена друга кафана "Репата„Репата звезда", коју су називали и механа и гостионица и трахтер и ликерџиница, а која није припадала хотелу.<ref>{{Cite web|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/|title=istorija-prvog-beogradskog-hotela-gostionica-kod-jelena-sluzila-kao-banka-bolnica-i/6r9yb4f|url-status=live}}</ref>
 
Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица [[Улица краља Петра (Београд)|Краља Петра]] и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем [[Улица краља Петра (Београд)|улице Краља Петра]]. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин. У двориште се улазило из Иван Бегове улице, кроз високу капију широку 3 метара.
Главни улаз у зграду био је из Грачанике улице и он је био широк 3 метара. Из овог улаза долазило се на степениште које је водило на спратове и према подруму.
 
У приземљу зграде налазила се велика кафана „Код Јелена” на углу улица краља Петра и Грачаничке, споредне просторије кафане , хотелске собе и станови.
== Занимљивости ==
 
== Галерија ==
 
На првом спрату поред хотелских соба и станова налазиле су се и веће заједничке просторије које су се користиле као трпезарије или салони. Други спрат је био имао исти распоред као и први.
 
„Старо здање” је срушено маја 1938. године и тек 1957. године изграђена је стамбена зграда.
<ref>{{cite book |last1=Ђурић-Замоло |first1=Дивна |title=Хотели и кафане 19. века у Београду |date=1988. |publisher=Музеј града Београда |location=Београд |pages=102-105 |access-date=27. 9. 2021}}</ref>
 
== Занимљивости ==
Иако је велика кафана „Код Јелена” имала све карактеристике хотелског ресторана, у њој су се често одржавали концерти, балови, свечани пријеми, свадбе. У великој сали почиње са радом и позориште, плесна школа а неколико пута овде су одржане и циркуске представе. Одржавани су и политички скупови и разне седнице и састанци.
 
У хотелу „Старо здање” одседале су стране мисије, путописци али и наше познате личности и трговци.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/1005925055|title=Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba|last=Belingar|first=Boris|last2=Белингар|first2=Борис|date=2015|others=Boško Mijatović, Бошко Мијатовић|isbn=978-86-523-0174-4|location=Beograd|oclc=1005925055}}</ref>
 
<gallery>
Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 01.jpg|Данашња зграда на углу улице краља Петра и Грачаничке.
Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 04.jpg|Угао Грчаничке и Иван Бегове улице
Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 06.jpg|Зграда и локали на углу Чубрине и Иван Бегове улице
Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 07.jpg
Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 02.jpg
</gallery>
 
== Референце ==