Акција спасавања Александра Ранковића из затвора 1941. — разлика између измена

Касније тог дана, Лаза Грујић је Михаилу донео писмо Митре Митровић у коме га је она обавестила да се Ранковић налази у посебној соби затворског одељења болнице, да Гестаопо још увек не зна ко је и да на његовом картону поред имена стоји знак питања. Михаило је одмах ово писмо однео Милошу Матијевићу, који га је упутио на адресу стана у ком је становала [[Спасенија Цана Бабовић]]. Она је потом о хапшењу Ранковића обавестила [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], који се тада налазио у вили породице Ненадовић, на [[Дедиње|Дедињу]]. Убрзо потом Тито је од Месног комитета КПЈ за Београд добио опис затворског одељења болнице у којој је лежао Ранковић. Он је тада донео одлуку да се акција спашавања Ранковића мора извести у наредних 48 сати. План акције спасавања направили су [[Ђуро Стругар]] и Спасенија Цана Бабовић. Они су испланирали да акцију изведу четири групе са око 60 учесника, које ће блокирати околне улице и прилазе, док ће њих осморица ући, с револверима и бомбама, упасти у болницу и извести Ранковића. Док су вршене припреме за акцију, Александар Ранковић је лежао у несвести у болници. Гестапо га је сместио у посебну собу иу забраникојој улазкаје био забрањен улаз свима осим лекару. Када се предвече пробудио и схватио да се налази у затворској болници, одлучио је да даље симулира несвест.