Павле Стаматовић — разлика између измена

нема резимеа измене
No edit summary
No edit summary
 
Син јединац, економиста [[Богољуб Стаматовић]]<ref>"Енциклопедија Новог Сада", Нови Сад</ref> (1834-1899) рођен у Сегедину, је баш живео бурно. Похађао је Карловачку гимназију (четири разреда), па наставио пети разред у Новом Саду. Био [[Јован Јовановић Змај|Змајев]] школски друг и присан пријатељ адвоката и политичара [[Михајло Полит-Десанчић|Михајла Полит-Десанчића]]. Бавио се и то лоше економисањем са земљом; у [[Пирош]]у (Руменки), и узимао аренду на Керском друму (Кер је данашње Змајево) – Керску чарду и земљу. Касније 1884. године изабран за трећег писара при новосадском Магистрату, али није могао да напредује без знања мађарског језика. Умро у 65-ој години живота, а леп женин мираз проћердао. Био је ожењен Настасијом Секулић из [[Кумане|Кумана]], са којом је имао две кћерке и сина Светозара.
 
Протин унук, мерник [[Светозар Стаматовић]] (1856-1904) рођен је у Новом Саду. Након школовања у Новом Саду и Темишвару, студирао је технику у Минхену (1873-1875); где је дипломирао као инжињер након прекида, настављајући студије (1877-1880). Завршетак студија омогућила му је богата Миланковићева стипендија, од 500 ф. годишње. По завршетку технике и женидбе, прешао у Краљевину Србију, где је ангажован на градњи жељезничке пруге. Затим је између 1892-1904. године живео и радио у Врању<ref>"Нишка енциклопедија", Ниш</ref> као окружни инжињер, достигнувши највишу I класу у струци. У околини Врања је смртно настрадао, након пада са коња јула 1904. године. Био је Светозар отац инжињера [[Павле Стаматовић унук|Павла Стаматовића]] директора предратне београдске електричне централе, и професорицепрофесорке и концертне певачице [[Јелка Стаматовић-Николић|Јелке Стаматовић]] из Београда.
 
== Референце ==