Григорије Палама — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Паламизам је теологија [[Божанске енергије|божанских нестворених енергија]]. Своје теолошке аргументе против западних [[схоластика|схоластичара]] Палама је формулисао ослањајући се на искуство исихаста, и списе Псевдо-Макарија, [[Максим Исповедник|Максима Исповедника]] и [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]].<ref name=autogenerated1>[http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm [svetosavlje&#93; Recnik] {{Wayback|url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm |date=20070927183131 }}, Приступљено 31. 3. 2013.</ref>
 
Григорије Палама разликује теолошке појмове: "[[хипостаза|ипостас]]" (υποστασις) и "[[енергија]]" (ενεργεια), којима одговарају различити начини сједињења. Јединство по ипостаси, својствено је [[Исус]]у [[Христос|Христу]]; јединство по енергијама или [[божја милост|благодат]], приступачно је [[човек]]у. Јединство по благодати јесте јединство са Богом. Он сматра "[[Таворска светлост|таворску светлост]]" исијавањем божанства и тиме потврђује могућност обожења, супроставивши се метафизичким схватањима о немогућности учешћа у божанској суштини. Таворска светлост је енергија која зрачи из божанске суштине, као изливање [[Свети дух|Светога Духа]], која је нестворена и нема сопствену ипостас. Благодат је изливање Бога из себе, сијање ка ваниспоља божанског невидљивог лика.<ref name=autogenerated1 />
 
Против [[Варлаам]]а, који је [[обожење]] сводио на подражавање Бога, Палама наводи да је обожење стварно учествовање, лично општење са Богом. Благодат је преношење силе божје у наш живот; а спасење је тајанствена промена човека у бога. Али и поред Божијег присуства у нествореним енергијама, тајна божије суштине остаје непозната. Познање значи сједињење са Богом, продирање у унутрашњост Бога колико је допуштено човеку, који никад не може да схвати и исцрпе божанску суштину.