КК Црвена звезда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 40:
Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и [[СД Црвена звезда|Спортско друштво]], 4. марта 1945. године. Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео [[Мирко Аксентијевић]]-Бата.<ref>{{cite web|url= http://www.mojacrvenazvezda.net/41821/2012/09/27/zanimljivosti-iz-istorije-kk-crvena-zvezda/ |title=Занимљивости из историје КК Црвена звезда |publisher= mojacrvenazvezda.net |date=27. 9. 2012.|accessdate=21. 5. 2014.}}</ref> Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је све своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и [[Небојша Поповић (кошаркаш)|Небојша Поповић]], па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде. Небојша је заједно са [[Борислав Станковић|Бором Станковићем]], браћом Шапер и Ацом Николићем је започео пионирски подухват под зидинама Малог Калемегдана,<ref name=":4">{{cite web|url=https://redstarbelgrade.rs/kosarka-je-igra-u-kojoj-pobedjuje-zvezda/ |title=Кошарка је игра у којој побеђује Звезда|publisher= redstarbelgrade.rs / |date=22. 7. 2020.|accessdate=30. 8. 2020.}}</ref> формирање кошаркашке секције и стварању терена. Њих четворица ће у декадама које следе дати немерљив допринос не само Кошаркашком клубу Црвена звезда, већ и осталим клубовима, репрезентацији и светској кошарци уопште. Сва четворица ће бити уврштени у ФИБА кућу славних а двојица и у Нејсмитову кућу славних у [[Спрингфилд (Илиноис)|Спрингфилду]], по чему је Црвена звезда јединствени клуб у свету.<ref>{{en}}{{cite web|url=https://www.euroleague.net/final-four/belgrade-2018/news/i/8h8gbhyu4mdkj3yp/kalemegdan-cradle-of-serbian-basketball |title=Kalemegdan, cradle of Serbian basketball |publisher= [[Евролига]] / |date=18. 1. 2018.|accessdate=14. 5. 2020.}}</ref> Управо тај терен, где се налазио предратни тениско клуб Боб, је постао колевка кошарке на овим просторима.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/nebojsa-popovic-zvezdas-broj-1-kosarkaska-avangarda/ |title=Небојша Поповић: Звездаш број 1 – кошаркашка авангарда |publisher= redstarbelgrade.rs |date=11. 3. 2020.|accessdate=13. 3. 2020.}}</ref>
 
У првим месецима постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеви, шили дресови и остало. Прву лопту добили су од фудбалске секције<ref name=":5">{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=10}}</ref>, а стадион на Малом Калемегдану градили су голим рукама, циглу по циглу.<ref>{{cite web|url=http://redstarbelgrade.rs/pocelo-je-u-tvrdjavi-tereni-na-malom-kalemegdanu-slave-73-godine/ |title=Почело је у тврђави: терени на Малом Калемегдану славе 73 године |publisher=redstarbelgrade.rs|date=21. 4. 2019.|accessdate=22. 4. 2019.}}</ref> Када је све ово учињено, започета је селекција играча који ће освојити велики број одличја. Током 1945 кошаркашка секција Црвене звезде је била најмногобројија, и 10 так Звездиних тимова је учествовао на Првенству Београда организованом на Малом Калемегдану. Током првих шест месеци постојања клуба највећи број наступа је имао радомир Шапер 17 пута, док је најбољи стрелац био [[Александар Николић]] са 253 поена.<ref name=":4" /> На првеснтву Југославије у Суботици су се такмичиле селекције република и Југословенске армије, па је се очекивало да цео тим Црвене звезде наступа за селекцију Србије. Међутим због наредбе тадашње власти импретив је био победа селекције ЈугословенскЈугословенске еармијеармије, па је дан пре почетак турнира поред Ратка Влаховића који је и читао наредбу да и Аца Николић мора у ЈА. Тако су се дојучераши саиграчи нашли и у финалу тог првенства на којем ће победити селекција армије управо кошевима Аце Николића.<ref name=":5" /> Након тога се формира Партизан па је Звезда и трајно остала без играча који су били војни обавезници. Тако су Ратко Влаховић и Божа Гркинић лобирали, а у то време то је значила наредба да у суседни клуб морају да пређу Светомир и [[Радомир Шапер]]<ref>{{Cite book|title=Како се стварала Југословенска кошарка|last=Шапер|first=Радомир|publisher=Кошаркашка фондација|year=2005|isbn=|location=Београд|pages=15}}</ref>, Аца Николић и [[Страхиња Алагић]].<ref>{{cite web|url=http://www.mojacrvenazvezda.net/8872/2011/07/26/istorija-kk-crvena-zvezda-1-deo/|title=Историја КК црвена звезда 1 део|date=26. 7. 2011|publisher=mojacrvenazvezda.net|accessdate=28. 5. 2014.}}</ref>
 
Наредне године [[КК Црвена звезда сезона 1945/46.|Звезда]] је иако силно ослабљена успела да освоји први титулу и поред пораза од највећег конкурента Партизана и доскораших саиграча. Пут до титуле првака водио је кроз првенство Београда где је Звезда забележила 5 победа уз рекордну победу против Космаја 118:4. Након тога су на првенству Србије забележене три победе, чиме је Звезда нашла место на завршном тунриру који се одржавао на Малом Калемегдану од 3. до 8. септембра 1946. Код мушких екипа борба за прво место водила се између Црвене звезде, Задра и Партизана. Звезда је декласирала тим из Задра, након чега су кошаркаши завршили на рукама навијача.<ref name=":4" /><ref>{{cite news|url=http://redstarbelgrade.rs/na-danasnji-dan-zvezda-je-zagospodarila-kosarkaskom-scenom/ |title=НА ДАНАШЊИ ДАН: Звезда је загосподарила кошаркашком сценом |publisher=redstarbelgrade.rs |date=8. 9. 2018. |accessdate=13. 2. 2019}}</ref>