Википедија

Тор (митологија) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
Ред 7:
 
== Име ==
The medieval Germanic forms ''{{lang|non|Þórr}}'' ([[Old Norse]]), ''{{lang|goh|Donar}}'' ([[Old High German]]), ''{{lang|ang|Þunor}}'' ([[Old English]]), ''{{lang|ofs|Thuner}}'' ([[Old Frisian]]) and ''{{lang|osx|Thunar}}'' ([[Old Saxon]]) are [[Cognate|cognates]]—linguistic siblings of the same origin.<ref>{{harvnb|de Vries|1962|p=618}}; {{harvnb|Orel|2003|p=429}}</ref> They descend from the [[Proto-Germanic]] theonym {{lang|gem-x-proto|Þun(a)raz}} ('Thunder'),<ref>{{harvnb|Orel|2003|p=429}}, {{harvnb|Delamarre|2003|p=290}}</ref> which is identical to the name of the Celtic god ''[[Taranis|Taranus]]'' (by [[Metathesis (linguistics)|metathesis]] of {{lang|cel-x-proto|*Tonaros}}; cf. [[Common Brittonic|OBrit.]] ''Tanaro'', [[Gaulish language|Gaul.]] ''[[Tanaro (river)|Tanarus]]''), and further related to the Latin epithet [[Jupiter Tonans|''Tonans'']] (attached to [[Jupiter (mythology)|Jupiter]]), via the common [[Proto-Indo-European language|Proto-Indo-European]] root for 'thunder' {{lang|pie|*(s)tenh₂-}}.<ref>{{harvnb|Delamarre|2003|p=290}}; {{harvnb|Matasović|2009|p=384}}</ref> According to scholar Peter Jackson, those theonyms may have originally emerged as the result of the fossilization of an original epithet (or [[epiclesis]]) of the Proto-Indo-European thunder-god *''[[Perkwunos|Perk<sup>w</sup>unos]]'', since the Vedic weather-god [[Parjanya]] is also called ''stanayitnú-'' ('Thunderer').<ref>{{Cite journal|last=Jackson|first=Peter|date=2002|title=Light from Distant Asterisks. Towards a Description of the Indo-European Religious Heritage|journal=Numen|volume=49|issue=1|pages=61–102|doi=10.1163/15685270252772777|issn=0029-5973|jstor=3270472}}</ref>
 
Средњовековни германски облици -{''Þórr''}- ([[Старонордијски језик|старонордијски]]), ''Донар'' ([[старовисоконемачки језик|старовисоконемачки]]), -{''Þunor''}- ([[Староенглески језик|староенглески]]), -{''Thuner''}- ([[Old Frisian|старофризијски]]) и -{''Thunar''}- ([[Old Saxon|старосаксонски]]) су [[Cognate|сродници]] - језичка сродници заједничког порекла.<ref>{{harvnb|de Vries|1962|p=618}}; {{harvnb|Orel|2003|p=429}}</ref> Они потичу од [[Proto-Germanic|протогерманског]] теонима -{''Þun(a)raz''}- ('Гром'),<ref>{{harvnb|Orel|2003|p=429}}, {{harvnb|Delamarre|2003|p=290}}</ref> који је идентичан имену келтског бога ''[[Taranis|Тарана]]'' (по [[Metathesis (linguistics)|метатези]] -{''*Tonaros''}-; уп. [[Common Brittonic|општебритско]] ''Танаро'', [[Gaulish language|галско]] ''[[Танаро|Танарус]]'') , а даље у вези са латинским епитетом [[Jupiter Tonans|''Тонанс'']] (везано за [[Jupiter (mythology)|Јупитера]]), преко заједничког [[Праиндоевропски језик|прото-индоевропског]] корена за 'гром' -{''*(s)tenh₂-''}-.<ref>{{harvnb|Delamarre|2003|p=290}}; {{harvnb|Matasović|2009|p=384}}</ref> Према научнику Питеру Џексону, ти су се теоними можда првобитно појавили као резултат фосилизације изворног епитета (или [[Епиклеза|епиклезе]]) прото-индоевропског бога грома -{*''[[Perkwunos|Perk<sup>w</sup>unos]]''}-, будући да се ведски бог временских прилика [[Parjanya|Парјанија]] такође назива и -{''станајитну-''}- ('Громовник').<ref>{{Cite journal|last=Jackson|first=Peter|date=2002|title=Light from Distant Asterisks. Towards a Description of the Indo-European Religious Heritage|journal=Numen|volume=49|issue=1|pages=61–102|doi=10.1163/15685270252772777|issn=0029-5973|jstor=3270472}}</ref>
The English [[weekday]] name ''[[Thursday]]'' comes from Old English ''Þunresdæg'', meaning 'day of Þunor'. It is cognate with Old Norse ''Þórsdagr'' and with Old High German ''Donarestag''. All of these terms derive from the Late Proto-Germanic weekday *''Þonaresdag'' ('Day of {{lang|gem-x-proto|Þun(a)raz}}'), a [[calque]] of Latin ''{{lang|la|Iovis dies}}'' ('Day of [[Jove]]'; cf. modern Italian ''{{lang|it|giovedì}}'', French ''{{lang|fr|jeudi}}'', Spanish ''{{lang|es|jueves}}''). By employing a practice known as {{lang|la|[[Interpretatio_graeca#Interpretatio_germanica|interpretatio germanica]]}} during the [[Roman Empire period|Roman period]], ancient Germanic peoples adopted the Latin weekly calendar and replaced the names of Roman gods with their own.{{sfn|Simek|2007}}
 
Енглески назив [[Workweek and weekend|радног дана]] -{''[[Четвртак|Thursday]]''}- (четвртак) долази од староенглеског -{''Þunresdæg''}-, што значи 'дан -{''Þunor''}--а'. То је сродно са старонордијским -{''Þórsdagr''}- и са старовисоконемачким -{''Donarestag''}-. Сви ови изрази потичу од касног протогерманског радног дана -{*''Þonaresdag''}- ('Дан -{''Þun(a)raz''}-'), [[калк]] латинског''{{lang|la|Iovis dies}}'' ('Дан [[Јупитер (бог)|Јупитера]]'; уп. савремени италијански ''{{lang|it|giovedì}}'', француски ''{{lang|fr|jeudi}}'', шпански ''{{lang|es|jueves}}''). Употребом праксе познате као {{lang|la|[[Interpretatio_graeca#Interpretatio_germanica|interpretatio germanica]]}} током [[Римско царство|римског периода]], стари германски народи усвојили су латински недељни календар и заменили имена римских богова својим.{{sfn|Simek|2007}}
Beginning in the [[Viking Age]], [[personal name]]s containing the [[theonym]] {{lang|non|Thórr}} are recorded with great frequency, whereas no examples are known prior to this period. {{lang|non|Thórr}}-based names may have flourished during the Viking Age as a defiant response to attempts at Christianization, similar to the wide scale Viking Age practice of wearing Thor's hammer pendants.{{Sfn|Simek|2007|p=321}}
 
Почев од [[Viking Age|доба Викинга]], [[personal name|лична имена]] која садрже [[theonym|теоним]] -{''Thórr''}- забележена су са великом учесталошћу, док пре овог периода нису били познати примери. Могуће је да су имена заснована на ''Тору'' процветала током викиншког доба као пркосан одговор на покушаје христијанизације, слично широкој пракси ношења привезака у виду торских чекића у доба Викинга.{{Sfn|Simek|2007|p=321}}
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тор_(митологија)”