Палоци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м .
мНема описа измене
Ред 1:
'''Палоци''' ({{Јез-мађ|Palóc}}) су етничка група [[Мађари|Мађара]] која је првобитно, по насељавању у [[Панонска низија|Панонску низију]] живела у [[Север|северним]] деловима [[Мађарска|Мађарске]], у области Фелфелд ({{Јез-мађ|Felföld}}).
[[Датотека:Kekesteto1.JPG|мини|250п|Плави Кров (''{{Јез-мађ|Kékestető''}}) на Матри 1014м1.014 m]]
 
== Географија ==
Ред 6:
Земља Палоца се простирала од Матре ({{Јез-мађ|Mátra}}), планинског венца на северу Мађарске, и Бука ({{Јез-мађ|Bükk}}), околина градова Хонт ({{Јез-мађ|Hont}}), Ноград ({{Јез-мађ|Nógrád}}), Хевеш ({{Јез-мађ|Heves}}), Боршод ({{Јез-мађ|Borsod}}) и Гемер ({{Јез-мађ|Gömör}}) па на југу до града Мако ({{Јез-мађ|Mako}}) на [[југоисток]]у Мађарске, отприлике педесетак насеља је у питању.<ref>Paládi Kovács Attila: A palócok eredete, etnikai összetevői</ref> Највећи градови где живе Палоци су:
 
* Ипољшаг ({{Јез-мађ|Ipolyság}})
* Римасомбат ({{Јез-мађ|Rimaszombat}})
* Торнаља ({{Јез-мађ|Tornalja}})
* Филек ({{Јез-мађ|Fülek}})
* Егер ({{Јез-мађ|Eger}})
* Мишколц ({{Јез-мађ|Miskolc}})
* Ђенђеш ({{Јез-мађ|Gyöngyös}})
 
== Историја ==
Ред 20:
 
=== Барке ===
За Барке ({{Јез-мађ|Barkók}}) се претпоставља да су једини сачувани оригинални остатак Палоца који су дошли у Панонску низију у [[9. век]]у. Они, иако их је мали број, још чувају своју традицију. Живе у околини Озда ({{Јез-мађ|Őzd}}) и Рима−ХангоњРима-Хангоњ ({{Јез-мађ|Rima-Hangony}}) и Ходош ({{Јез-мађ|Hódos}}) потока у Мађарској. Њихово име се први пут помиње [[1833]]. године у овом облику. Барке су католичке вероисповести.
 
== Култура и обичаји ==
Палоци су подељени у две групе, источне и [[Запад|западне]] и та подела се огледа у различитој народној ношњи, обичајима и народним играма. Разлог ове поделе је јак утицај словачке културе на западне Палоце, нарочито током [[17. век|17.]] и [[18. век]]а.
 
Што се језика тиче Палоци су подељени у седам различитих група; имају седам различитих говорних карактеристика.<ref>Bakó Ferenc: A jelenkori palóckutatás szervezése és céljai</ref><ref>Tóth Imre: Palóc tájszótár</ref><ref>Szabó Károly, 2000</ref>
 
Главни извор прихода им је било прављење меда (пчеларство), ракије (''[[Мађарски језик|{{Јез-мађ]]'': ''|pálinka''}}) и пекмеза. Од стоке су имали полудивље животиње, које су држали на слободној испаши и чак су и у првој половини 20. века користили волове за вучу и обраду земљишта.
 
У узгоју култивисаних биљака, житарица и воћа, Палоци су увек пуно пажње посвећивали традицији и само су у тачно одређеним данима обрађивали (садили, брали, секли, жњели) земљу.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Палоци