Спасовданска литија — разлика између измена

[[Датотека:SpasovdanskaЛитија litijaу Биограду 2021 - 3.jpg|мини|300x300пискел|Спасовданска литија код [[Београђанка|Београђанке]] (102021. јуну 2021)Београду|404x404пискел]]

Према договору [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарског]] краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]] и деспота [[Стефан Лазаревић|Стефана Лазаревића]], који је склопљен крајем [[1403]]. или почетком [[1404]]. године, [[Београд]] је постао престоница [[Српска деспотовина|Српске деспотовине]]. Поред опсежних грађевинских подухвата на обнови [[Београдска тврђава|Београдске тврђаве]], када су између осталог изграђене [[Деспотова капија]] и [[Деспотова кула]], празник [[Спасовдан|Вазнесења Христовог (Спасовдан)]] је установљен као градска [[Слава|крсна слава]].<ref>{{Cite news|url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/4406777/spasovdanska-litija-i-moleban-.html|title=Спасовданска литија и молебан у Храму Светог Саве у Београду|date=10. јун 2021.|publisher=Радио телевизија Србије}}</ref> [[Спасовдан]], као симбол вазнесења и обнове, имао је важно место међу [[Српска народна кола|српским народом]] у средњем веку, што се рецимо огледа у чињеници да је управо на [[Спасовдан]] донет [[Душанов законик]] [[1349]]. године.[[Датотека:Spasovdanska litija 2021 - 3.jpg|мини|222x222px|Спасовданска литија код [[Београђанка|Београђанке]] (10. јун 2021)]]Начин прославе градске крсне славе, који се и данас практикује, осмислио је [[1862]]. године [[Митрополит Београдски|митрополит београдски]] [[Михаило Јовановић (митрополит)|Михаило Јовановић]], по чијем предлогу је и изграђена [[Вазнесењска црква у Београду]].