Боривоје С. Стојковић — разлика између измена

== Биографија ==

Рођен у [[Забрежје|Забрежју]] код [[Обреновац|Обреновца]]<ref>{{cite web |last=Стојковић |first=Боривоје С. |title=Енциклопедија Српског народног позоришта, Стојковић, С. Боривоје |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15942 |website=www.snp.org.rs |accessdate=29. 1. 2020}}</ref>, где је његов отац радио као учитељ. Основну школу и [[Valjevska gimnazija|Гимназију]] завршио у [[Ваљево|Ваљеву]]. На [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету у Београду]] студирао Југословенску књижевност и упоредну историју светских књижевности са теоријом књижевности. Покренуо лист ''Књижевна критика'' 1927. године (изашло шест бројева). Пише књиге ''Историјски преглед српске позоришне критике'' ([[Сарајево]], 1932.) и ''Историја српског позоришта 1833 – 1936'' (Ниш, 1936.), коју је наградила [[Српска академија наука и уметности|Српска краљевска академија]] из ''Фонда Николе Чупића''. Одлази као стипендиста француске владе одлази у [[Париз]] где проучава француску позоришну уметност, а потом пише докторску тезу ''Утицај француског позоришта на српско позориште и драму'', код ментора [[Павле Поповић|Павла Поповића]]. Ради као суплент [[Друга гимназија (Сарајево)|II мушке гимназије у Сарајеву]], до јесени 1934. када је пемештен у [[Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”|Мушку гимназију у Нишу]], а потом бива именован за управника и главног редитеља Народног позоришта [[Моравска бановина|Моравске бановине]] у [[Ниш]]у. По повратку у [[Београд]], од 1937. до 1939. ради као професор [[Трећа београдска гимназија|III]] и IV гимназије у Београду, истовремено пишући књижевне критике у дневном листу ''Правда''<ref>{{cite journal |last=Стојковић |first=Боривоје С. |title=У чему је роман из београдског живота |journal=Правда |date=27. 3. 1937. |issue=Год. 33, бр. 11649 |pages=14. |url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/273230343 |accessdate=29. 1. 2020}}</ref> и као књижевни и позоришни критичар<ref>{{cite journal |last=Стојковић |first=Боривоје С. |title=Искуства и исповести једног глумца и редитеља : Мата Милошевић: Моја глума.Издање "Театрона", Београд |journal=Летопис Матице српске |date=децембар 1978 |volume=154, 422 |pages=1074—1076. |url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/54461703 |accessdate=29. 1. 2020}}</ref> у часописима [[Летопис Матице српске]]<ref>{{cite journal |last=Стојковић |first=Боривоје С. |title=Десанка Максимовић: Зелени витез, Београд, 1930. Стојковић, Боривоје С. |journal=Летопис Матице српске |date=мај—јун 1930 |volume=Год. 104, књ. 324, св. 2/3 |pages=258—260. |url=https://plus.sr.cobiss.net/opac7/bib/152041991 |accessdate=29. 1. 2020}}</ref> и ''Глас Матице српске''. [[Други светски рат у Југославији|Рат 1941]]. године затиче га поново на месту управника нишког позоришта, где као резервни официр, бива заробљен. Провео је четири године у немачким логорима у [[Нирнберг]]у и [[Хамелбург]]у, где је водио заробљеничко позориште као редитељ и упавник. По повратку из заробљеништва, па све до пензионисања 1974. године, ради као професор IV гимназије у Београду. Сарадник је [[Енциклопедија Југославије|Енциклопедије Југославије]], у издању ''Лексикографског завода'' у [[Загреб]]у, за област позоришта, позоришне историје и књижевности, са мноштвом библиографских јединица.

== Најважнија дела ==

* Историјски преглед српске позоришне критике, (Сарајево, 1932.)