Добротскa чипкa — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} |
Нема описа измене ознака: везе до вишезначних одредница |
||
Ред 1:
{{рут}}
'''Вештина израде Добротске чипке''' преносила се генерацијама од 12. до 20. века. Ова чипка у [[Доброта|Доброт]]у долази из [[Венеција|Венециј]]е преко [[Далмација|Далмациј]]е. Добротска чипка призната је у светским научним и културним круговима као посебна врста, чија је јединственост у начину израде. На великој изложби у Бечу 1910. године, награђена је ''цацара''- јединствена капа коју су носиле удовице, из 15. века.
Добротска чипка је 2013. године проглашена [[Нематеријална културна баштина|нематеријалном културном баштином]].<ref>{{cite web |last1=bokanews.me |title=Dobrotska čipka, nematerijalna kulturna baština – kraj ili početak? |url=https://www.bokanews.me/featured/28518/ |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
== Техника израде добротске чипке ==
При изради добротске чипке не користи се хеклица са кукицом већ обична игла за ручно шивење. Ради се не врхом већ ушима једне игле и једним концем на ланеном платну, чупајући тканину. Покрети руке су кретање игле при везу, па отуд и име добротски вез.
Везиља је бирала време и простор рада чипке. У пролеће, лето и јесен везла је у раним јутарњим сатима, на балконима и терасама а зими би тражила одговарајућу светлост поред прозора. Радила је два до три сата дневно, јер је белина чипке умарала њене очи. Мотиве је узимала из природе и радила увек само један мотив на једном раду.<ref>{{cite book |title=12 вјекова Бокељске морнарице |date=2013. |publisher=Бокељска морнарица 809 |location=Котор |isbn=978-9940-9216-3-7 |page=138 |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
== Добротска чипка у историји и традицији ==
Док је чекала супруга, вереника или оца који је пловио далеким морима и океанима, доброћанка је чувала кућу и украшавала пешкире и мараме чипком у коју је била уткана њена брига, љубав, бол, забринутост. Пешкир је био за мушкарца који долази са далеке пловидбе а марамау је радила за себе.
Марама и пешкир се чувају за њихове последње дане. Њима се прекривало лице покојника, а после сахране марама или пешкир поклањали су се цркви.
Веште руке везиља украшавале су раскошном добротском чипком и своје домове а и беле кошуље свог домаћина. Печат своје душе оставиле су и на оделу члана Бокељске морнарице.
=== Ризница Добротске чипке ===
Дон Грације Ивановић, наратор и чувар ризнице цркве Св. Еустахија у Доброти, обогаћивао је и сређивао комаде добротске чипке. У ризници је одредио посебно место, металне ладице, у којима се чува 130 комада чипке која датира из 14 века. Са тајнама ове ризнице, дон Грације Ивановић, упознаје научницу, етнолога Маријану Гушић. Дозволио јој је да слика, црта, премерава, записује. Др Маријана Гушић своју научну обраду објавила је у „Цетињском гласнику” 1980. године, књига 13.
Да би се добротска чипка сачувала за нове генерације, потребно је обезбедити посебне услове са одговарајућим осветљењем, температуром и без влаге.<ref>{{cite web |last1=bokanews.me |title=Dobrotska čipka, nematerijalna kulturna baština – kraj ili početak? |url=https://www.bokanews.me/featured/28518/ |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
=== Професорка Надежда-Нада Радовић о добротској чипки ===
Професорка српскохрватског језика и југословенске књижевности у пензији Надежда Радовић из Доброте, каже да је добротска чипка „чудесан вез људске душе и природе”.
Рођена је у [[Котор]]у, живи у [[Доброта|Доброт]]и где се је као дете сусрела са добротском чипком. Након завршеног факултета почиње да ради у својој струци и сасвим случајно упознаје последњу живу жену која је радила добротску чипку, Анђицу Ђуровић. Надежда је од Анђице научила вештину израде добротске чипке и од 1964.године и сам израђује чипке.
„Брзо сам научила да чипкам. То се може брзо научити само ако желите да научите. Када видите резултат рада, ако за један цантиметар пуног веза треба од пет до шест сати, а за мрежасти дио треба два сата онда вам је јасно.”
У жељи да прикаже лепоту и специфичност добротске чипке, Надежда је приређивала изложбе а од 2000.године на изложбама у Котору, Перасту, Тивту, приказује своје радове.<ref>{{cite web |last1=antenam.net |title=dobrotska-cipka |url=https://www.antenam.net/index.php/drustvo/item/17430-dobrotska-cipka |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
Поштујући оригиналност добротске везиље, Надежда је урадила нешто што до тада није урађено овим везом:
* Прву которску причу, десет минијатура - детаљи сакралних споменика Котора, Доброте, Мула и Будве.
* Другу которску причу, седам минијатура - детаљи которских пјаца и обале.<ref>{{cite book |title=12 вјекова Бокељске морнарице |date=2013. |publisher=Бокељска морнарица 809 |location=Котор |isbn=978-9940-9216-3-7 |page=139 |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
=== Милена Мила Мошков - о чипкарству и стварању слика од „бисерних нити” ===
Својом вештином и стрпљивим радом, Милена Мила Мошков, свестрана уметница, ствара танане и чаробне слике од „бисерних нити”. Вештину израде добротске чипке, преноси на млађе полазнице, баш онако као што је научила од своје мајке. За беспрекорну израду чипке, Милена бираним речима преноси енергију, знање, прецизност и стрпљење.<ref>{{cite web |last1=pobjeda.me |title=mestrina-od-dobrotske-cipke |url=https://www.pobjeda.me/clanak/mestrina-od-dobrotske-cipke |access-date=9. 10. 2021}}</ref>
== Види још ==
[[Чипка]]
[[Бокељска народна ношња]]
== Референце ==
{{reflist|}}
== Спољашње везе ==
https://skalaradio.com/mila-moskov-dobrotska-cipka-brend-koji-zasluzuje-posebnu-paznju/
== Галерија ==
Поморски музеј у Котору чува народну ношњу као експонат посебне вредности.
<gallery>
File:Cattaro, museo marittimo, interno 09.JPG|
File:Cattaro, museo marittimo, interno 15.JPG|
</gallery>
| |||