Макаренко је завршио градску четворогодишњу школу, а затим једногодишњи течај и добија звање народног уцитеља. Касније се уписује на Политавски учитељски институт и после завршених студија, посстаје инспектор висе основне школе, а једно време је био и управитељ градске школе у Политави.
Када је [[1920]]. године прихватио да организује радну [[Школа|школу]] за малолетне преступнике, почиње његов практичан педагошки рад. Живот у колонији је организовао тако да младе запустене људе повеже у једну високо [[Морално васпитање|моралну]] [[Заједница|заједницу]]. Макаренко је написао неколико књига од којих је најзнацајнија ''Педагошка поема'', прича о одгојуодгајању у сиротишту ''Колонија горки'' , ''Заставе на кулама'', ''Методика наставног рада''. Разрадио је и теорију и [[Методика|методологију одгајања деце]] у колективном духу, а један је од утемитеља убођења сврховитог рада у одгојноваспитно-образовани процес. А. С. Макаренко је заузео активно учешће у педагошким истраживањима од [[1920]]. до [[1930]]. године, разрадивши низ нових облика васпитања. Његова научна интересовања односила су се на методологију педагогије, теорију васпитања и на организацију васпитно образованог рада, где је имао запажене успехе. Као инзваредни практичар, Макареко је у периоду од[[1917]]. до [[1935]]. године, радио у [[Школа|школи]] у [[Крјуковско језеро|Крјукову]], у дечијој колонији код [[Полтава|Полтаве]] и дечијој комуни '' Ћерзински '' у [[Харков]]у. Средином 30-тих година [[20. век]]а Макаренко је одстрањен из педагошке праксе и последње године је провео писући [[Књига|књиге]], у којима је разрадио своје педагошко искуство и знање. Макаренко је написао написао низ [[чланак]]а, романа, представа и кратких прича о [[Образовање|образовању]].<ref>{{Cite news|url=https://www.britannica.com/biography/Anton-Semyonovich-Makarenko| title = Anton Makarenko {{!}} Soviet educator| last=| first = |date=| work = Encyclopedia Britannica| accessdate=8. 9. 2018|archive-url=|archive-date=|dead-url=| language = en}}</ref>
