Клара Томпсон — разлика између измена

У дјетињству је била повучена, највећи дио слободног времена проводила је бавећи се спортом и разним активностима на отвореном па су је због тога често називали "мушкарачом". Као одлична ученица, одлучила је још у гимназији да постане медицински мисионар. Вођена тим циљем уписала се 1912. године на Женски колеџ (Пемброк Колеџ) на [[Универзитет Браун|Универзитету Браун]]. Клара је овде пронашла нову интелектуалну стимулацију која је довела у питање њене дотадашње религијске ставове па је због тога одустала од планова за мисионарксу каријеру. Уместо тога одлучила је да постане [[љекар]] и престала је да посећује [[Црква (грађевина)|цркву]]. Таква одлука је погодила њену мајку што је за посљедицу имало њихово међусобно удаљавање. Студије је 1916. наставила на медицинском факултету [[Univerzitet Džons Hopkins|Универзитету Џонс Хопкинс]]. На другој години студија, њено пријатељство са колегиницом Луцијом Доли, психотерапеуткињом која је Клару упознала са концептима психоанализе, имало је пресудан утицај на њен професионални развој. Због Клариног великог интересовања за психонализу, Доли ју је позвала да преко љета ради у психијатријској болници Света Елизабета у Вашингтону. Тамо је упознала психијатра Вилиама Алансон Вајта који је Клари дао подстицај да специјализира психијатрију и крене да се бави психоанализом. Такође је стажирала у њујоршкој амбуланти за жене и дjецу, а специјализацију из психологије завршила је на клиници ПипсФипс 1925.<ref name="americanwriters">{{Cite book|url=https://archive.org/details/americanwomenwri0000unse|title=American women writers : a critical reference guide : from colonial times to the present|entry=Clara Mabel Thompson|date=2000|publisher=St. James Press|others=Benbow-Pfalzgraf, Taryn.|isbn=9781558624290|edition=2nd|location=Detroit|oclc=42027536|url-access=registration}}</ref>