Владета Кандић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Заједно полагали испите (фундирање, механика тла) завршне године студија на грађевинском факултету у Београду.
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене корисника Mirko2805 (разговор) на последњу измену корисника MareBG
ознака: враћање
Ред 27:
'''Владета Кандић - Бата Канда''' је српски музичар, солиста на [[Хармоника|хармоници]], аранжер и композитор.
== Биографија ==
Рођен је [[19. јул]]а [[1938]]. године у [[Београд]]у. Завршио је нижу музичку школу. Матурирао је у [[Друга београдска гимназија|Другој мушкој гимназији]]. Са непуних 20 година, постао је члан [[АКУД „Бранко Крсмановић“ Београд|АКУД Бранко Крсмановић]] где се даље усавршавао као музичар од [[Миодраг Тодоровић Крњевац|Миодрага Тодоровића Крњевца]] и [[Радојка Живковић|Радојке Живковић]]. Са „Крсмановићем“ је обишао цео свет. Наступио је на преко 5000 концерата. Био је руководилац Народног оркестра овог друштва.<ref>[http://krsmanovic.org/o-nama/etnoart/ansambl-narodne-muzike/ Сајт АКУД Бранко Крсмановић]</ref> Поред српске музике, свира и румунску, бугарску, македонску музику. Опробао се и у џезу и сарађивао се познатим џез музичарима [[Бранислав Лала Ковачев|Лалом Ковачевим]], [[Миша Блам|Мишом Бламом]], [[Милош Петровић (композитор)|Милошем Петровићем]]. Компоновао је и аранжирао велики број композиција. Најпознатије су ''Кандоро'', ''Најциганскије вашарско коло'', ''Софкина љубавна игра'' и друге. У сарадњи са [[Симфонијски оркестар РТС|Симфонијским оркестром РТС-а]] компоновао је 200 песама српске поезије.<ref>[http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/21945/Svirao-sam-ciganskim-meckama Вести онлајн]</ref>
Рођен је [[19. јул]]а [[1938]]. године у [[Београд]]у. Завршио је нижу музичку школу.
 
Студирао грађевински факултет у Београду и вероватно га завршио...
 
Матурирао је у [[Друга београдска гимназија|Другој мушкој гимназији]]. Са непуних 20 година, постао је члан [[АКУД „Бранко Крсмановић“ Београд|АКУД Бранко Крсмановић]] где се даље усавршавао као музичар од [[Миодраг Тодоровић Крњевац|Миодрага Тодоровића Крњевца]] и [[Радојка Живковић|Радојке Живковић]]. Са „Крсмановићем“ је обишао цео свет. Наступио је на преко 5000 концерата. Био је руководилац Народног оркестра овог друштва.<ref>[http://krsmanovic.org/o-nama/etnoart/ansambl-narodne-muzike/ Сајт АКУД Бранко Крсмановић]</ref> Поред српске музике, свира и румунску, бугарску, македонску музику. Опробао се и у џезу и сарађивао се познатим џез музичарима [[Бранислав Лала Ковачев|Лалом Ковачевим]], [[Миша Блам|Мишом Бламом]], [[Милош Петровић (композитор)|Милошем Петровићем]]. Компоновао је и аранжирао велики број композиција. Најпознатије су ''Кандоро'', ''Најциганскије вашарско коло'', ''Софкина љубавна игра'' и друге. У сарадњи са [[Симфонијски оркестар РТС|Симфонијским оркестром РТС-а]] компоновао је 200 песама српске поезије.<ref>[http://www.vesti-online.com/Scena/Estrada/21945/Svirao-sam-ciganskim-meckama Вести онлајн]</ref>
 
Бави се и педагошким радом при Установи културе [[Палилула (Београд)|Палилула]].<ref>{{Cite web|url=http://ukpalilula.rs/edukacija-i-zabava/univerzitet-za-harmoniku |title=Универзитет за хармонику |accessdate=3. 4. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150407171751/http://ukpalilula.rs/edukacija-i-zabava/univerzitet-za-harmoniku |archive-date=7. 4. 2015 |url-status=dead }}</ref>