Трепча (рудник) — разлика између измена

Члан ове Мисија Александар Бреј ({{јез-ен|Alexandar Wray}}) из одељења за научна и индустријска истраживања у току лета 1919. године, поднео је опширан извештај под насловом ''Геологија и минерална богатства државе Срба,Хрвата и Словенаца''. У овом извештају он је дао оцену стања свих рудника који су били активни до избијања Првог светског рата, а делом експлоатисани од стране Аустоуграске монархије. Иако у региону Копаоника у то време није било активних рудника. Вреј је обишао и овај терен и у свом извештају је нагласио постојање сулфида олова и цинка, који су у прошлости експолоатисани на многим местима, о чему су сведочила многа рударска насеља и стара шљакишта. Он подвлачи, да су на овом подручју најважније руде олова, али и да има и руда цинка, гвожђа,бакра и сребра. Интересантно је да у набрајању локалитета он помиње између осталих. Бело Брдо, Војетин, а Стари Трг и Трепчу посебно напомиње. Као разлог што овај рударски регион до тада није валоризован, он наводи непостојање неопходних саобраћајних комуникација.

 

Већ 1924. године по брдовитим и запуштеним крајевима у подгорју Копаоника и Косовско-моравске области, размилиле су се у групе енглеских истраживача-геолога,који су претражили стара рудишта. О интенизитету и обиму истрага које су предузтели може се судити и по једном извештају у коме стоји податак да су на овим теренима пронашли и обележили на мапама око 10,000 старих копова.