Логор Еболи — разлика између измена
Нова страница: мини|350x350пискел|Припадници [[Пађени|Пађевачког батаљона Динарске четничке дивизије у логору Еболи]] {{Радови у току}} '''Логор Еболи''' је био привремени савезнички избеглички л… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 16. октобар 2021. у 16:19
Логор Еболи је био привремени савезнички избеглички логор код града Еболи на југу Италије, за припаднике Југословенске војске у Отаџбини, делове Српске државне страже (Српског ударног корпуса) и мање групе Српског добровољачко корпуса, који су избегли из Југославије до маја 1945. године.
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Постојао је од 15. септембра 1945. године до 1947. године, а у њему је боравило око 14.000 људи, од чега 5.500 чланова породица припадника ЈВуО.
Историјат
Позадина
Командант Истакнутог дела штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини бригадни генерал Миодраг Дамјановић је 29. априла 1945. године издао наређење да се снаге под његовог командом преместе на десну обалу рече Соче, услед напредовања Четврта армија Југословенске армије према Трсту.[1] У том тренутку, имао је фактичку команду над Динарском четничком дивизијом, Дринском четничком бригадом, штабом Истакнутог дела штаба Врховне команде ЈВуО и Шумадијском дивизијом (Српска државна стража/Српски ударни корпус, Српска гранична стража и делови Српског добровољачког корпуса).
По преласку реке, наишли су на Другу новозеландску дивизију Осме британске армије. Тада је организован састанак савезничких официра са генералом Дамјановићем, генералом Матијом Парцем, генералом Костом Мушицким и војводом Момчилом Ђујићем, на којем је договорено да све приспеле југословенске снаге предају оружје и да ће бити пребачени у логор Палманова. Наредбу о предају оружја, генерал Дамјановић је издао 5. маја и то је уједно његова последња ратна наредба.
Логорски живот
Логор је био под командом бригадног генерала Миодрага Дамјановића.[2]
Познати логораши
- Миодраг Дамјановић, бригадни генерал, шеф кабинета председника владе Милана Недића, командант Југословенске војске ван отаџбине;
- Боривоје Јонић, бригадни генерал и командант Српске државне страже, помоћник команданта Српског ударног корпуса;
- Милоје Лазаревић, капетан, начелника штаба Невесињског корпуса, команданта Прве невесињске бригаде и команданта Херцеговачке летеће бригаде ЈВуО;
- Новица Лукић, поручник ЈВуО (касније француски мајор у Легији странаца);
- Коста Мушицки, бригадни генерал и командант Српског добровољачког корпуса (испоручен Југославији, осуђен на Београдском процесу и стрељан 1946. године);
- Ненад В. Петровић, припадник ЈВуО;
- Никола Плећаш Нитоња, поручник Динарске четничке дивизије ЈВуО;
- Душан Терзић (отац Бранка Терзића);
Види још
Референце
- ^ Стамболија, Небојша (2019). Српска државна стража 1942-1944. Докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. стр. 284.
- ^ „Četnici „ispleli“ mrežu. Kako je radila crna berza u logoru u Italiji”. Večernje novosti. 29. 12. 2019.