Стефан Вукчић Косача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћене измене корисника 2A02:1810:2D11:A000:4532:204E:5E5C:98A8 (разговор) на последњу измену корисника Ранко Николић
ознака: враћање
Ред 1:
{{Инфокутија владар
| име = ШћепанСтефан Вукчић Косача
| слика = Hercegova crkva u Sopotnici.jpg
| опис_слике = [[Црква Светог Ђорђа у Сопотници]] код [[Ново Горажде|Новог Горажда]], задужбина херцега Стефана Вукчић Косаче
| пуно_име = ШћепанСтефан Вукчић Косача
| датум_рођења = око [[1404]].
| место_рођења = околина [[Ново Горажде|Новог Горажда]]
Ред 24:
}}
 
'''ШћепанСтефан Вукчић Косача''' (око [[1404]] — [[22. мај]] [[1466]]) био је средњовјековни властелин и оснивач [[Војводство Светог Саве|војводства Светог Саве]], касније названог [[Стара Херцеговина|Херцеговина]],чија титулапо јењеговој гласилатитули '' Велики [[Војвода херцег]] Херцегстваод [[ВојводствоСвети Светог СавеСава|Херцегства Светог Саве Српског ]] Господар од ''.
 
[[Соко Град (пивски)|Соко Градa]] са [[Конавли|Конављем]] до [[Дубровник| Дубровника]]'' који је столовао у [[Соко Град (пивски)|Соко Граду ]] на [[Соко Град (пивски)|Хуму]] а љетовао у [[Засада (Бобово)|Засаду Сандаља]] и [[ Кукањ|Кукњу]].
Наследник је [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића Косаче]] од [[1435]]. године, био је најистакнутији међу Косачама. Од [[1440]]. до [[1443]]. проширио је власт на Омиш, Пољицу, Требиње, Клобук, [[Упад војводе Стефана Вукчића Косаче у Зету|трг Подгорицу и утврђења Медун и Соко (штитарски) у Горњој Зети и Бар (Доња Зета)]]. Угрожен од Млечана и зетскога војводе [[Стефан Црнојевић|Стефана Црнојевића]], који су му убрзо затим отели Бар, Горњу Зету и Омиш, помирио се с босанским краљем [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефаном Томашем]], с којим је до тада ратовао. У знак помирења пристао је на удају кћери Катарине за босанског краља ([[1446]]). Године [[1448]]. приклонио се Османлијама и српском деспоту [[Ђурађ Бранковић|Ђурђу Бранковићу]] у нападу на босанског краља и у [[Манастир Милешева|манастиру Милешева]] прогласио се „Херцегом од Светог Саве". Територија под његовом влашћу, од тада позната под именом [[Херцеговина]], протезала се од [[Лим (река)|Лима]] до [[Цетина|Цетине]] и од [[Рама (река)|Раме]] до [[Бока Которска|Которскога залива]]. На том је простору био самосталан владар. Тежње за привредним осамостаљењем Херцеговине дошле су до изражаја и у његовим напорима да [[Херцег Нови]] развије у поморско и трговачко средиште ([[1449]]. основао је радионицу сукна). Притом је избио рат с [[Котор]]ом и [[Дубровник]]ом, који је трајао 1451—1454, а у њега су се уплели и херцегови противници (краљ [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефан Томаш]], херцегов син [[Владислав Херцеговић Косача]], властела Влатковићи и поједини херцегови [[вазал]]и). Османска војна помоћ упућена херцегу поколебала је његове противнике па се [[1453]]. помирио са сином Владиславом, а [[1454]]. с Дубровником. Пошто су [[Османско царство|Османлије]] почеле упадати у његову земљу, помирио се и с новим босанским краљем [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефаном Томашевићем]] ([[1461]].)