Википедија

Јужнолибански сукоб (1982—2000) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.2
Ред 25:
'''Јужнолибански сукоб''' ({{јез-хеб|הלחימה בדרום לבנון}}, {{јез-ар|الصراع في جنوب لبنان}}) се односи на 22 године дуги отпор Либанаца против инвазије [[Израелске одбрамбене снаге|израелске војске]] и њихових савезника Јужнолибанске војске(СЛА).<ref name="pbsnewshour_2000"/><ref name="independent_1993">''[http://www.independent.co.uk/news/world/hizbollah-makes-explosive-return-israels-proxy-militia-under-fire-in-south-lebanon-1461794.html Hizbollah makes explosive return: Israel's proxy militia under fire in south Lebanon]''. Charles Richards, The Independent. 18 August 1993., Приступљено 15. 8. 2009.</ref> Смештен у позадини напетости између палестинских фракција и насилне либанске унутрашње борбе, Јужнолибански сукоб се може сматрати делом [[Либански грађански рат|Либанског грађанског рата]], иако се учесници и временска скала разликују. Док је [[Либански рат (1982)|Либански рат 1982.]], узрокован инвазијом Израела, и [[Опсада Бејрута]], резултовала одласком [[Палестинска ослободилачка организација|ПЛО-а]] из Либана, израелска окупација јужног Либана од 1982. довела је до консолидације неколицине покрета отпора, укључујући [[Хезболах]]а и [[Амал покрет|Амала]], од претходно неорганизованог, расцепканог покрета отпора на југу. У 2000, израелска се војска скоро потпуно повукла из јужног Либана и то након 22 године (прва инвазија је била 1978).
 
До касних 1980-их, [[Израел]] и његов сарадник, Јужнолибанска војска, су се суочавали са отпором од неколицине неорганизованих либанских група. Међу раним организацијама отпора су били и Либански национални фронт отпора, који је водио покрет Амал, и Либанска комунистичка партија. Израелска окупација (1982–2000) је међутим охрабрила те скупине отпора да се уједине. До 1990-их, добро организовани Хезболах, уз потпору [[Сирија|Сирије]] и [[Иран]]а, се појавио као водећа организација и војна снага, предводећи курс отпора. Та организација је била једна од првих на [[Блиски исток|Блиском истоку]] која је употребила тактику самоубилачких напада против израелске војске па и израелских мета изван Либана,<ref name="pape">{{Cite book |last=Pape|first=Robert |authorlink=Robert Pape |title=Dying to win: the strategic logic of suicide terrorism |url=https://archive.org/details/dyingtowinstrate0000pape|location=New York |publisher=Random House |isbn=978-1-4000-6317-8|year=2005 }} Specifically: "Suicide Terrorist Campaigns, 1980-2003", Appendix 1. (Page 253 of Australian paperback edition, published by Scribe Publications)</ref> да би на крају израсла у [[паравојна јединица|паравојну јединицу]] са ракетама и разним оружјем<ref>[http://www.zionism-israel.com/dic/Hezbollah.htm Zionism and Israel - Encyclopedic Dictionary, Hezbollah Definition]</ref> уз помоћ којег је заробљавала и нападала израелске грађане<ref name="HCR190">{{cite web
|url = http://thomas.loc.gov/cgi-bin/query/z?c101:H.CON.RES.190:
{{cite web
|publisher url=http://thomas.loc.gov/cgi-bin/query/z?c101:H.CON.RES.190: | publisher= =[[The Library of Congress]]
| date = 4. 8. 1989.
| accessdate = 16. 1. 2013
| title = Expressing the sense of the Congress over the reported murder of Lieutenant Colonel William Higgins and Hezbollah-sponsored terrorism.
|author = H. CON. REpp. 190, 1st session, 101st congress
| author=H. CON. REpp. 190, 1st session, 101st congress}}</ref><ref>* [http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/02/21/whizb21.xml&sSheet=/news/2004/02/21/ixworld.html Telegraph, 2004/2/21] {{Wayback|url=http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=%2Fnews%2F2004%2F02%2F21%2Fwhizb21.xml&sSheet=%2Fnews%2F2004%2F02%2F21%2Fixworld.html |date=20080424022820 }}</ref>. Дана [[16. фебруар]]а [[1992]], шејк [[Абас ел Мусави]], главни секретар Хезболаха, је убијен када је израелски хеликоптер напао његову поворку аутомобила на путу јужно од [[Сидон]]а. Дана [[25. јул]]а [[1993]], у накани да елиминишу Хезболахову претњу на југу Либана, ИДФ је покренуо најтежи напад од 1982, међутим тај исламистчки отпор и даље остаје присутан. Дана [[11. април]]а [[1996]], ИДФ је покренуо „Операцију плодови гњева“ и бомбардовао Хезболахова упоришта на југу Либана, јужним предграђима [[Бејрут]]а и [[Долина Бека|долине Бека]]. Исте године, ИДФ-ов напад на [[Организација уједињених нација|УН]]-ову базу у Кани резултовао је смрћу од преко 100 либанских избеглица који су се сместили тамо, док је 4 УНФИЛ-ових припадника тешко рањено<ref>{{cite web|url=http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/0/62d5aa740c14293b85256324005179be?OpenDocument |title=Letter Dated 7 May 1996 from the Secretary-General Addressed to the President of the Security Council |date = 7. 5. 1996. |accessdate = 5. 7. 2007.|publisher=[[United Nations Security Council]]}}</ref>.▼
|archive-date = 04. 07. 2016
|archive-url = https://web.archive.org/web/20160704232744/http://thomas.loc.gov/cgi-bin/query/z?c101:H.CON.RES.190:
|url-status = dead
▲| author=H. CON. REpp. 190, 1st session, 101st congress}}</ref><ref>* [http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=/news/2004/02/21/whizb21.xml&sSheet=/news/2004/02/21/ixworld.html Telegraph, 2004/2/21] {{Wayback|url=http://www.telegraph.co.uk/news/main.jhtml?xml=%2Fnews%2F2004%2F02%2F21%2Fwhizb21.xml&sSheet=%2Fnews%2F2004%2F02%2F21%2Fixworld.html |date=20080424022820 }}</ref>. Дана [[16. фебруар]]а [[1992]], шејк [[Абас ел Мусави]], главни секретар Хезболаха, је убијен када је израелски хеликоптер напао његову поворку аутомобила на путу јужно од [[Сидон]]а. Дана [[25. јул]]а [[1993]], у накани да елиминишу Хезболахову претњу на југу Либана, ИДФ је покренуо најтежи напад од 1982, међутим тај исламистчки отпор и даље остаје присутан. Дана [[11. април]]а [[1996]], ИДФ је покренуо „Операцију плодови гњева“ и бомбардовао Хезболахова упоришта на југу Либана, јужним предграђима [[Бејрут]]а и [[Долина Бека|долине Бека]]. Исте године, ИДФ-ов напад на [[Организација уједињених нација|УН]]-ову базу у Кани резултовао је смрћу од преко 100 либанских избеглица који су се сместили тамо, док је 4 УНФИЛ-ових припадника тешко рањено<ref>{{cite web|url=http://domino.un.org/UNISPAL.NSF/0/62d5aa740c14293b85256324005179be?OpenDocument |title=Letter Dated 7 May 1996 from the Secretary-General Addressed to the President of the Security Council |date = 7. 5. 1996. |accessdate = 5. 7. 2007.|publisher=[[United Nations Security Council]]}}</ref>.
 
До краја 1990-их, константни војни напади и жртве које је узроковао Хезболах је евентуално довео до тога да се Израел повукао са либанске територије,<ref name="pbsnewshour_2000">Online NewsHour: ''[http://www.pbs.org/newshour/bb/middle_east/jan-june00/israel_5-24.html Final Pullout - May 24, 2000]''. (Transcript). "Israelis evacuate southern Lebanon after 22 years of occupation.", Приступљено 15. 8. 2009.</ref> у складу са УН-овом резолуцијом 425, која је усвојена [[1978]]. године. Повлачење је резултовало потпуним колапсом Јужнолибанске војске<ref>[http://www.un.org/News/Press/docs/2000/20000618.sc6878.doc.html UN Press Release SC/6878]. (18 June 2000). ''Security Council Endorses Secretary-General's Conclusion On Israeli Withdrawal From Lebanon As Of 16 June.''</ref>. Ипак, камен спотицања остале су [[Шеба фарме]] те још понеки делићи територије. Иако је позиција УН-а да се Шеба фарме не налазе у саставу Либана, него Сирије, сви политички вође и грађани Либана су одбили такав став и најавили повратак преостале територије милом или силом.<ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=S/2000/460 Report of the Secretary-General on the implementation of Security Council resolutions 425 (1978) and 426 (1978)], pp. 3</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јужнолибански_сукоб_(1982—2000)”