Слободан Качар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
 
== Летње олимпијске игре 1980. ==
Као увертира за пласман на Олимпијске игре у Москви 1980. године очекивало се да ће бити организован меч између два брата Качара: Тадије и Слободана, али је Тадија, који је на претходној олимпијади у Монтреалу 1976. освојио сребрну медаљу, на припремама на [[Жабљак]]у одустао од прилике за пласман, пошто није желео да се бори против млађег брата. Тако се Слободан за олимпијске игре изборио после доминантне победе над [[Драган Вујковић|Драганом Вујковићем]]. На олимпијским играма је за противнике имао [[Танзанија|Танзанијца]] Михаела Носора, а затим двоструког првака Европе у полутешкој категорији, Совјета Давида Квачадзеа. У полуфиналну је победио Херберта Бауха из [[Источна Немачка|Источне Немачке]], кога је савладао [[нокаут]]ом у другој рунди. А 2. августа, у финалу се борио против Пољака Павела Скжеча, који се током меча два пута нашао у [[нокдаун]]у. Одлуком судија је постао олимпијски победник на поене (4:1). При повратку у Ветерник, са аеродрома су га одвезли ка Новом Саду, где га је дочекало 15.000 људи.<ref>{{cite web|title=Качар: Отац ми је бранио да се бавим боксом|url=http://www.zurnal.rs/2010/02/13/kacar-otac-mi-je-branio-da-se-bavim-boksom|work=zurnal.rs|publisher=Спортски журнал|accessdate=17. 10. 2013| date=13. 2. 2010}}</ref>
 
== Професионална каријера ==