Владимир Ајдачић — разлика између измена

нема резимеа измене
Основно и средње образовање стекао је у родном граду. Студирао је на Универзитету у Београду и Торонту.
 
Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету.
Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција.
 
Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција.
 
У Институту Винча је радио на великом реактору активираном 1959. године. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција.
 
Током 1970-их постаје познат у најширим слојевима СФР Југославије, као популаризатор науке на телевизији и у другим медијима, а посебно у часопису ''Галаксија''.
 
Постаје истакнути еколог и антинуклеарни активиста 1980-их, због чега је са породицом и колегама трпео последице од титоистичког режима у СФРЈ.
 
Ајдачић је говорио да је први задатак човека трећег миленијума усклађивање са природом и другим људима. Да би се то постигло, приоритет морају да буду друштвене и хуманистичке, а не природне и техничке науке. „Пресудно ће бити објаснити самог човека, јер он себи још представља највећу непознаницу - и казну. Дакле: душа пре звезда", рекао је Ајдачић у серијалу РТС-а Европа и Срби.<ref>РТС (2021): [https://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/rts-2/1077904/evropa-i-srbi-vladimir-ajdacic.html Европа и Срби: Владимир Ајдачић]. РТС, Радио телевизија Србије.</ref>
 
По Ајдачићу ће питања човекове душе, осећања и смисла живота бити предмети од највећег научног значаја и прави истраживачки изазов трећег миленијума.
 
== Библиографија ==