Владимир Ајдачић — разлика између измена

 
Основно и средње образовање стекао је у родном граду. Студирао је на Универзитету у Београду и Торонту.
Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету.
 
Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади. У Институту Винча је радио на великом реактору активираном 1959. године. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција.
Каријеру је започео на студијама Физичке хемије са атомистиком на београдском Природно-математичком факултету.
 
Научним радом бавио се у Институту у Винчи, СФР Југославија, као и на Универзитету Торонта и на Универзитету МекМастер у Хамилтону, оба у Канади.
 
У Институту Винча је радио на великом реактору активираном 1959. године. Радио је на развоју метода детекције нуклеарног зрачења и на изучавању нуклеарних реакција.
 
Током 1970-их постаје познат у најширим слојевима СФР Југославије, као популаризатор науке на телевизији и у другим медијима, а посебно у часопису ''Галаксија''.
Паралелно са научним радом, дуже од шест деценија година се бавио популаризацијом науке. Посебно је био у трећем добу утицајан као књижевник за децу на тему науке („Наука као бајка", „Небеска позорница", „Космичка бајка" и „Пиколино дете циркуса").
 
ИзУ бракабраку са истакнутом научницом [[Надежда Ајдачић|Надеждом Ајдачић]] имаодобио је двоје деце. Његов син је филолог и слависта [[Дејан Ајдачић]].
 
Између осталог, професор Владимир Ајдачић је добитник прве „Невенове“ награде за популаризацију науке као и „Златног беочуга“ за животно дело. Био је члан Удружења књижевника Србије по позиву.
 
Био је један од оснивача Викимедија Србије и Црне ГорГоре, а председавао је оснивачком скупштином ове организације 3. децембра 2005.
 
СахрањенВладимир Ајдачић је сахрањен 21. 10. 2021. на Новом гробљу у Београду.
 
;Ставови