Зоран Модли — разлика између измена

(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8)
 
Зоран Модли је био један од најпознатијих српских радио новинара и ди-џејева. Почео каријеру диск-џокеја почетком седамдесетих година двадесетог века у београдским дискотекама, практично увевши свој посао у Југославију, пошто у то време посао особе која пушта музику у дискотеци није сматран значајним. Издао је плочу „Зоран Модли и летећа дискотека“ и био је уредник једне рубрике у музичком магазину „[[Џубокс (часопис)|Џубокс]]“. Модли је са [[Бора Ђорђевић|Бором Ђорђевићем]] почетком [[1975]]. године основао групу „Хајдук Станко и јатаци“, у којој је био певач, али су имали само два сингла, „На путу за Стамбол“ и „Анђелија, чувај се Турака“.
 
Био је веома популаран радио водитељ током осамдесетих када је имао емисију „Вентилатор 202“ (кум је био [[Влада Јанковић Џет]]<ref>{{cite web|url=http://www.modli.rs/radio/ventilator/ventilator.html |title=О историји емисије „Вентилатор“ |publisher=Modli.rs |date= |accessdate = 29. 12. 2011.}}</ref>). Модли се трудио да буде иновативан и први је водио емисију из авиона, док пилотира. Следећа иновација је била скупљање трака са демо снимцима. Ова емисија постаје поготово популарна и значајна за развој музике на овим просторима када почиње да објављује демо снимке нових група. Из његове „Демо топ листе“ су издвојени материјали који су издати од 1983. до 1985. године на три албума. Тако су своје прве композиције објавили састави као што су „[[Екатарина Велика|Катарина II]]“ (касније ЕКВ), „[[Партибрејкерс]]“, „-{[[Rex Ilusivii]]}-“, „[[Денис и Денис]]“, „[[Густаф и његови добри духови]]“, „[[Карлови Вари (група)|Карлови Вари]]“, „[[Доријан Греј (група)|Доријан Греј]]“, „[[Психомодо Поп]]“, „[[Лаки Пингвини]]“, „[[Ла Страда (бенд)|Ла Страда]]“. Модли је одувек био склон новим технологијама и још 1979. године је доводио у емисију професора [[Владимир Ајдачић|Владимира Ајдачића]] а касније почиње сарадњу са уредницима часописа за популаризацију науке „Галаксија“.
 
У његовим емисијама се први пут чуло шкрипање и цврчање рачунарских програма када је [[Дејан Ристановић]] донео једну рутину за Спектрум на магнетској касети и пустио је у програм. Посебан ентузијазам је ова емисија изазвала почетком [[1984]].<ref>{{Cite web |url=http://user.sezampro.yu/~dejanr/galaks.htm |title=Дејан Ристановић, Проширења на папиру и у етру |access-date=15. 11. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071030225518/http://user.sezampro.yu/~dejanr/galaks.htm |archive-date=30. 10. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref> године када су се у етар емитовали програми<ref>{{Cite web |url=http://www.paralax.rs/pr83.htm |title=Воја Антонић, Пројекти, 1983. Галаксија |access-date=23. 12. 2008 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090504112705/http://www.paralax.rs/pr83.htm |archive-date=04. 05. 2009 |url-status=dead |df= }}</ref> за први домаћи рачунар у самоградњи „[[Галаксија (рачунар)|Галаксија]]“. Од тог момента његове радио рок енд рол емисије добијају, у то доба нов призвук високих технологија, он је за себе измислио назив радио-хакер. Каријера „Вентилатора“ се завршава [[1987]]. године и посвећује се више каријери пилота на великим путничким авионима.