Будимир Лончар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], Лончар је обављао дужност члана Котарског комитета за Преко, потом и Окружног комитета СКОЈ-а за Задар. Временом је постао секретар најпре Окружног, а потом и Обласног комитета СКОЈ-а за [[Далмација|Далмацију]], а налазио се и на месту уредника „Омладинске искре“, под менторством [[Јуре Каштелан]]а. У току рата је два пута рањен, а из рата излази са чином [[мајор]]а.<ref name="budimir-lončar"/><ref name="lončar-budimir"/>
 
Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], био је на служби у [[Југословенска народна армија|Југословенској армији]] (ЈА). У Загребу је завршио војноВојно-политичку школу, а у периоду од [[1946]]. до [[1949]]. године радио је у Министарству унутрашњих послова, да би [[1950]]. године прешао у [[Дипломатија|дипломатију]]. Као дипломата, био је:
* генерални конзул [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] и саветник у мисији при [[Организација уједињених нација|Организацији уједињених нација]] (ОУН) у [[Њујорк]]у, од [[1950]]. до [[1956]].
* начелник Групе за анализу и планирање у Државном секретаријату за иностране послове ФНРЈ (ДСИП), од [[1956]]. до [[1964]].