Војин Лукић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: ручно враћање |
|||
Ред 45:
У марту [[1945]]. године пребачен је у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА), где је био референт, шеф одсека и начелник одељења. Од [[1949]]. до [[1953]]. је био начелник [[Служба државне безбедности#Управа државне безбедности|Управе државне безбедности]] (УДБА) града Београда.
Од [[1953]]. до [[1962]]. године обављао је функцију [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|Државног секретара за унутрашње послове]] [[Социјалистичка Република Србија|Народне Републике Србије]], а од [[1963]]. до [[1965]]. [[Списак министара унутрашњих послова Југославије#ДФ/ФНР/СФР Југославија (1945—1992)|Савезног секретара за унутрашње послове]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]]. Године [[1965]]. постављен је на дужност организационог секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], наследивши [[Риста Антуновић Баја|Ристу Антуновића]]. На [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]], [[1964]]. године, изабран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]].
У јуну [[1966]]. године, Лукић је био на службеном путу, као члан делегације Савеза комуниста Југославије, у посети [[Народна Република Монголија|НР Монголији]], поводом одржавања Конгреса [[Монголска народна партија|Монголске народне партије]]. По повратку на [[Аеродром Никола Тесла Београд|београдски аеродром]], [[30. јуна]], Лукића је сачекао један члан Централног комитета Савеза комуниста Србије и саопштио му вест о одржавању [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Четвртог пленума]] [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СК Југославије]], рекавши да су предмет дневног реда „''Лека и УДБА''“. Лукићев син, који га је такође сачекао на аеродрому, дотурио му је писмо написано од стране [[Животије Срба Савић|Животија Србе Савића]], у његово и име [[Светислав Стефановић Ћећа|Светислава Стефановића Ћеће]], у којем га обавештавају и упозоравају о припремљеном нападу на Ранковића и Управу државне безбедности, те да је на њему да се тим оптужбама на Пленуму супротстави.
| |||