Пеко Дапчевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 103:
Маја [[1945]]. године именован је за команданта Четврте армије и команданта Војне управе у [[Истра|Истри]]. У току рата био је члан [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) и члан Председништва [[Црногорска антифашистичка скупштина народног ослобођења|Црногорске антифашистичке скупштине народног ослобођења]] (ЦАСНО).
 
Од [[1946]]. до [[1948]]. године завршио је [[Војна академија Ворошилов|Вишу војну академију „Ворошилов”]] у [[Москва|Москви]]. После повратка из [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], до [[1953]]. био је заменик, а од 1953. до [[1955]]. године [[Начелници Генералштаба Војске Југославије|Начелник Генералштаба ЈНА]]. После демобилисања 1955. године у чину [[генерал-пуковник]]а [[Југословенска народна армија|ЈНА]], био је члан [[Савезно извршно веће|Савезног извршног већа]] (СИВ), као Савезни секретар за саобраћај и везе, од 1955. до [[1961]]. године, као и [[амбасадор]] у [[Краљевина Грчка|Грчкој]] и учесник великог броја [[Дипломатија|дипломатских]] мисија. Био је потпредседник [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине]], од [[1974]]. године.
 
Био је посланик Привремене народне скупштине и Уставотворне скупштине [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославије]], а за посланика Савезне скупштине и [[Скупштина СР Црне Горе|Скупштине]] [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црне Горе]] биран је више пута. На [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]] биран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]]. Био је члан Председништва [[Социјалистички савез радног народа Југославије|ССРН Југославије]], Главног одбора [[Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије|СУБНОР-а Југославије]] и [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]]. Био је први председник [[КК Партизан|Кошаркашког клуба „Партизан”]], од [[1945]]. до [[1948]]. године.