Готардски базни тунел — разлика између измена

заиста нам не требају кубни јарди, миље и фаренхајти, само загушују текст
м (→‎Политика: знак постотка се не одваја белином од бројке)
(заиста нам не требају кубни јарди, миље и фаренхајти, само загушују текст)
| статус = активан од [[11. децембар|11.&nbsp;децембра]] [[2016]].<ref>{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/gotthard/commissioning/ |title=Commissioning |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235955/https://www.alptransit.ch/en/gotthard/commissioning/ |archivedate=1. 6. 2016 |url-status=dead}}</ref><ref name="countdown"/>
| пресеца = западне [[Гларуски Алпи|Гларуске Алпе]] ([[Крицлишток]]) и централне [[Лепонтински Алпи|Лепонтинске Алпе]] код ист. {{nowrap|Сен-Готардског}} масива ([[Пиц Ваћира]], [[Пицо дел’Уомо]])
| почетак = [[Ерстфелд]]<br />(кантон Ури)<br /><small>(северно, {{convert|460| m|abbr=on}})</small>
| крај = [[Бодио]]<br />(кантон Тичино)<br /><small>(јужно, {{convert|312| m|abbr=on}})</small>
| број_станица =
| почетак_радова = [[4. новембар]] [[1999]].<ref name="ConstructionBegin">{{cite web |url=https://www.alptransit-portal.ch/en/overview/construction/events/ereignis/construction-begins//?no_cache=1&navigationOpen=1 |title=Construction begins on 5&nbsp;July 1999 |publisher=Swiss Federal Archives SFA, Swiss Federal Office of Transport FOT, Swiss Confederation |location=Berne, Switzerland |year=2016 |accessdate=4. 7. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160706183039/https://www.alptransit-portal.ch/en/overview/construction/events/ereignis/construction-begins//?no_cache=1&navigationOpen=1 |archivedate=6. 7. 2016 |url-status=live}}</ref>
| саобраћај = [[железница|железнички]]
| тип = путнички, теретни
| дужина = {{convert|151,840| km|abbr=on}}<ref name="Projectdata"/>
| дужина_линије = {{convert|57,09| km|abbr=on}}<ref name="Projectdata"/>
| дужина_колосека = {{convert|57,104| km|abbr=on}}<br /><small>(источни)</small><br />{{convert|57,017| km|abbr=on}}<br /><small>(западни)</small><ref name="Projectdata"/>
| број_колосека = 2&nbsp;цеви са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]]<ref name="Projectdata"/>
| ширина_колосека = {{convert|1.435| mm|ftin|frac=2|abbr=on}}<br />([[:en:standard gauge|стандардни колосек]])
| електрификација = [[:en:15 kV AC railway electrification|{{nowrap|15&nbsp;-{kV}-; 16,7&nbsp;-{Hz}-}}]]
| оперативна_брзина = до&nbsp;{{convert|250| km/h|abbr=on}}
| НВ_макс = {{convert|549| m|abbr=on}}<ref name="Projectdata"/>
| НВ_мин = {{convert|312| m|abbr=on}}<br /><small>(јужни улаз)</small><ref name="Projectdata"/>
| висина = {{convert|5,20| m|abbr=on}}<br /><small>(од врха шине до надземног проводника)</small><ref name="Projectdata"/>
| нагиб = макс. 4,055&nbsp;‰&ensp;<small>(северно)</small><br />макс. 6,76&nbsp;‰&ensp;<small>(јужно)</small><ref name="Projectdata"/>
| мапа = [[Датотека:Map Gotthard-Basistunnel.png|250п|центар|Мапа руте]]
}}
 
'''Готардски базни тунел''' ('''GBT'''; {{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Basistunnel}}}}) [[железница|железнички]] је [[базни тунел]] кроз [[Швајцарска|швајцарске]] [[Алпи|Алпе]]. Званично је отворен [[1. јун]]а [[2016]]. године, а пуним капацитетом је почео да ради [[11. децембар|11. децембра]] [[2016]]. године.<ref>{{cite web |url=http://www.srf.ch/news/ueber-und-durch-den-gotthard-eine-zeitreise-durch-die-jahrhunderte |title=Über und durch den Gotthard&nbsp;– eine Zeitreise durch die Jahrhunderte<!-- |language=немачком--> |publisher=SRF Swiss Radio and Television |location=Zurich, Switzerland |date=1. 6. 2016 |accessdate=4. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160604185108/http://www.srf.ch/news/ueber-und-durch-den-gotthard-eine-zeitreise-durch-die-jahrhunderte |archivedate=4. 6. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="auto">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |title=World's longest and deepest rail tunnel to open in Switzerland |website=BBC News |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601181606/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |archivedate=1. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> Са дужином руте од {{convert|57,09| km|mi|1|abbr=on}} и укупно {{convert|151,84| km|mi|1|abbr=on}} тунела, окана и пролаза,<ref name="Projectdata">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |title=Project data&nbsp;– raw construction Gotthard Base Tunnel |publisher=AlpTransit Gotthard Ltd |location=Lucerne, Switzerland |date=1. 6. 2016 |accessdate=12. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160311190816/https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/zahlen_und_fakten/gbt_e.pdf |archivedate=11. 3. 2016 |url-status=live}}</ref> ово је [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи и најдубљи саобраћајни тунел на свету]]<ref>{{cite web |url=http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |title=Gotthard- und CeneriBasistunnel: die neue {{nowrap|Gotthard-Bahn}} nimmt Gestalt an |publisher=Geomatik Schweiz |format=PDF |accessdate=8. 6. 2015 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304205956/http://www.geomatik.ch/fileadmin/redaktion/download/2010/Fach/FA_12_2010_1.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=dead}}</ref><ref name="TA2">{{cite news |url=http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/wer-hat-die-groesste-roehre/story/14922381 |title=Wer hat die grösste Röhre |trans-title=Who has the longest tube<!-- |language=немачком--> |type=графичка анимација |newspaper={{nowrap|Tages-Anzeiger}} |location=Zurich, Switzerland |date=14. 4. 2016 |accessdate=11. 5. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160429131605/http://www.tagesanzeiger.ch/wissen/technik/Wer-hat-die-groesste-Roehre/story/14922381 |archivedate=29. 4. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="BBC News 2016">{{cite web |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |title=Gotthard tunnel: World's longest and deepest rail tunnel opens in Switzerland |website=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=1. 6. 2016 |accessdate=4. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160604002320/http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-36423250 |archivedate=4. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> те прва равна траса ниског нивоа кроз Алпе.<ref>{{cite book |url=https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |title=Underground Space Use. Analysis of the Past and Lessons for the Future |last1=Yücel |first1=Erdem |last2=Solak |first2=Tülin |publisher=CRC Press |page=485 |year=2005 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602001838/https://www.crcpress.com/Underground-Space-Use-Analysis-of-the-Past-and-Lessons-for-the-Future/Erdem-Solak/p/book/9780415374521 |archivedate=2. 6. 2016 |url-status=live}}</ref>
 
Пројекат се састоји из два тунела са по [[:en:single track (rail)|једним колосеком]] и спаја [[Ерстфелд]] ([[Кантон Ури|Ури]]) са [[Бодио]]м ([[Кантон Тичино|Тичино]]) те пролази испод [[Зедрун]]а ([[Кантон Граубинден|Граубинден]]). Део је пројекта [[Алптранзит]] ({{јез-енгл|AlpTransit}}), такође познатог и као [[Нова железничка веза кроз Алпе]] ({{јез-енгл|{{abbr|NRLA|New Railway Link through the Alps}}}}), у који је такође укључен и [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{CBT}-|Ceneri-Basistunnel}}}}) који је у изградњи и планирано је да се отвори крајем [[2020]]. године на југу, те [[Лечбершки базни тунел]] ({{јез-нем|{{abbr|-{LBT}-|Lötschberg-Basistunnel}}}}) између кантона [[Кантон Берн|Берн]] и [[Кантон Вале|Вале]] (на главној оси север—југ). Базни тунел заобилази већи део [[Готардбан]]а, вијугаве планинске руте отворене [[1882]]. године преко [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардског}} масива]], којом се тренутно саобраћа у пуном капацитету. Успоставља директну руту коју ће моћи да користе [[воз велике брзине|возови велике брзине]] и тешки теретни возови.<ref name="malins">{{cite news |url=http://www.modern-railways.com/view_issue.asp?ID=4522 |title=Crossing the Alps |last=Malins |first=Richard |work=Modern Railways |location=London |issn=0026-8356 |pages=79—81 |date=децембар 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |subscription=yes |archiveurl=http://archive.is/K6TVu |archivedate=29. 6. 2013 |url-status=dead}}</ref> Ово је трећи тунел који спаја кантоне Ури и Тичино након што је изграђен [[Готардски тунел]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Готардски цестовни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Gotthard-Strassentunnel}}}}).
[[Датотека:NEAT GBT engl crop.png|мини|лево|250п|Релативна локација и величина Готардског тунела (1882) и Готардског&nbsp;базног тунела (2016)<br /><small>&#91;тунели су жута, а отворена пруга црвена линија&#93;</small>]]
 
Већ [[1947]]. године, инжењер [[Едуард Грунер]] замишљао је двоспратни базни тунел од [[Амштег]]а до Бијаске, и железнички и цестовни, са станицом у Седруну, да би се омогућио бржи и равнији пролаз кроз [[Швајцарски Алпи|Швајцарске Алпе]]. Слично као и у Грунеровој идеји, GBT сече [[Сен-Готардси масив|Готардски масив]] неких {{convert|600| m|ft|sigfig=1|abbr=on}} испод старијег тунела. На тренутној прузи, [[Готардбан|Готардској железници]], само возови до {{convert|1300| t|ST LT|abbr=on}}<ref name="sbb">{{cite web |url=http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |title={{nowrap|SBB-CFF-FFS Re 420}} locomotive<!-- |language=немачком--> |publisher=Lokifahrer.ch |date=23. 8. 2010 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303175012/http://www.lokifahrer.ch/Lokomotiven/Loks-SBB/Re_4-4-II/SBB-Re_4-4-II.htm |archivedate=5. 1. 2016 |url-status=live}}</ref> при вожњи са две локомотиве или до {{convert|1500| t|ST LT|abbr=on}} са додатним [[:en:bank engine|гурачким мотором]] на крају могу да пролазе кроз уске планинске долине и кроз [[:en:spiral (railway)|спиралне тунеле]] који се пењу и до улаза у стари тунел на висини од {{convert|1151| m|abbr=on}} изнад нивоа мора. Када GBT буде радио пуним капацитетом, стандардни теретни возови до {{convert|3600| t|ST LT|abbr=on}} моћи ће да прођу ову природну баријеру.
 
Због константног пораста међународног [[камион]]ског саобраћаја, Швајцарци су фебруара 1994. године гласали за промену политике транспорта ({{јез-енгл|Traffic Transfer Act}}, усвојен октобра 1999). Други закон, Акт о заштити Алпи ({{јез-енгл|Alpine Protection Act}}) из 1994. године,<ref name="price">{{cite news |url=http://www.bioone.org/doi/full/10.1659/0276-4741%282000%29020%5B0192%3ATACAMF%5D2.0.CO%3B2 |title=The Alpine Convention: A Model for Other Mountain Regions |work=Mountain Research and Development |last=Prince |first=Martin F. |publisher=Centre for Mountain Studies |location=Perth College, UK |issn=1994-7151 |volume=20 |issue=2 |pages=192—194 |date=1. 5. 2000 |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=http://archive.is/T8Gjy |archivedate=2. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> одредио је да је неопходно пребацити што више терета са камионског транспорта на транспорт возовима.
Циљ закона представља транспорт камиона, приколица и теретних контејнера кроз Швајцарску, од [[Базела]] до [[Кјасо|Кјаса]], и даље железницом да би се растеретиле оптерећене цесте&nbsp;— а поготово оне цесте [[Готардски цестовни тунел|Готарда]]&nbsp;— коришћењем {{ill|en|интермодални транспорт терета|intermodal freight transport|интермодалног транспорта терета}} и такозваног {{ill|en|ролинг хајвеј|rolling highway|ролинг хајвеја}} где се цео камион транспортује. -{GBT}- у великој мери доприноси испуњавању захтева оба закона и омогућава директну равну руту од лука [[Северно море|Северног мора]] (тачније Ротердама) до лука [[Средоземно море|Средоземног мора]] (тачније Ђенове) преко Рајнског коридора.
 
Путнички возови кроз GBT могу да путују брзином до {{convert|250| km/h|sigfig=3|abbr=on}}, чиме је тренутно смањено време трансалпског путовања возом за 40&nbsp;минута<!--38 минута 2017. године--> односно за један сат када се заврше суседни [[Цимербершки базни тунел|Цимербершки]] ({{јез-нем|{{nowrap|Zimmerberg-Basistunnel}}}}) и [[Ченеријски базни тунел]] ({{јез-нем|{{nowrap|Ceneri-Basistunnel}}}}) до {{цирка|[[2030]]. године}}. Ово се може сматрати револуцијом, поготово у изолованом региону Тичино, који је одвојен од остатка земље Алпима и Готардом. Две станице, Белинцона и Лугано („Врата Тичина” и „Тераса Тичина”) потпуно су реновиране за отварање тунела GBT, поред осталих унапређења.
 
Готардски базни тунел је [[2016]]. године постао [[Списак најдужих тунела на свету|најдужи железнички тунел на свету]]. Ово је трећи швајцарски тунел који је понео ову титулу, после [[Готардски тунел|Готардског тунела]] ({{јез-нем|Gotthardtunnel}}) и [[Симплонски тунел|Симплонског тунела]] ({{јез-нем|Simplontunnel}}) који су својевремено били најдужи са 15&nbsp;-{km}- (1882) и 19,8&nbsp;-{km}- (1905) дужине, редом.<ref>{{cite journal |url=http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView<!-- Ако се URL поквари: https://www.letemps.ch/suisse/2016/06/01/nicolas-steinmann-ame-romande-gothard-nuit-derniere-j-ai-une-luciole --> |title=Le Romand du Gothard |last1=Steinmann |first1=Nicolas |last2=Wuthrich |first2=Bernard |journal=Le Temps |page=20 |date=1. 6. 2015 |accessdate=2. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602002346/http://www.pressreader.com/switzerland/le-temps/20150601/281921656650870/TextView |archivedate=2. 6. 2016 |url-status=live}}</ref> Трећи је тунел изграђен испод превоја Готард, након Готардског тунела и Готардског цестовног тунела.
 
== Опис ==
Готардски базни тунел је, дужином {{convert|57,09| km|mi}} и са укупно {{convert|151,84| km|mi|1|abbr=on}} тунела, окана и пролаза, [[Списак најдужих тунела по врсти|најдужи железнички тунел на свету]],<ref group="н.">Не укључујући подземне тунеле који леже близу површине.</ref> са [[геодезија|геодетским растојањем]] од {{convert|55,782| km|}} између двају улаза.<ref name="Projectdata"/><ref name="TA2"/> Ово је такође прва равна рута кроз [[Алпи|Алпе]] или било који други планински ланац, са максималном висином од {{convert|549| m|ft}} изнад нивоа мора,<ref name="Projectdata"/> што одговара висини [[Берн]]а. Такође је и најдубљи железнички тунел на свету, са максималном дубином од {{convert|2450| m}},<ref name="Projectdata"/><ref name="Depth">Према Свистопу преко 2.400 метара ([https://s.geo.admin.ch/700fbf99cc]), а скоро 2.500 метара према:
* Simoni, Renzo (јул 2014). [https://issuu.com/sigwerbgmbh/docs/gotthard_durchstich_deutsch ''Ingenieur-Geometer im längste Tunnel der Welt (Spezial-Ausgabe: Deutsch)'']. Gotthard- und Ceneri-Basistunnel: die neue Gotthard-Bahn nimmt gestahl an.</ref> која може да се пореди са дубином [[Списак најдубљих рудника|најдубљих рудника]] на свету. Без вентилације, температура унутар планине досеже {{convert|46|°C}}.<ref name="Projectdata"/>
 
Као и два друга тунела која пролазе испод Готарда, Готардски базни тунел повезује две алпске долине преко [[Сен-Готардски масив|{{nowrap|Сен-Готардског}} масива]]: Урнер Реустал у [[Кантон Ури|кантону Ури]] (у коју утиче река [[Реус (река)|Реус]]) и [[Вале Левентина]], највећа долина у кантону [[Кантон Тичино|Тичино]] (у коју утиче река [[Тичино (река)|Тичино]]). За разлику од ова два и већине других тунела, Готардски базни тунел пролази испод неколико различитих планинских масива од којих су два главни поддиапазони Алпи&nbsp;— [[Гларуске Алпе]] и {{nowrap|Сен-Готардски}} масив&nbsp;—, са долином [[Предња Рајна|Предње Рајне]] ([[Сурзелва]]) у кантону [[Кантон Граубинден|Граубинден]] између њих. Тунел пролази испод ова два диапазона више од {{convert|2| km|}} испод [[Круцлишток]]а ({{convert|2709| m|abbr=on}}) и [[Пиц Ваћира|Пиц Ваћире]] ({{convert|2983| m|abbr=on}}, у близини [[Лукманијер]]а. Док су кантони Ури и Тичино део немачког односно италијанског говорног подручја Швајцарске (редом), Сурзелва је углавном на [[Романш (језик)|романшком]] говорном подручју.
 
{{multiple image
}}
 
Алпи имају јак утицај на [[клима Европе|климу Европе]]&nbsp;— а поготово [[клима Швајцарске|климу Швајцарске]]&nbsp;— па тако временски услови на два краја {{nowrap|-{GBT-}-а}} могу да буду доста различити, како каже и тичински архитекта [[Марио Бота]]: „Светло се мења у Готарду: оно Средоземног мора није исто као и оно континента, оно централних земаља, оно Европе далеко од мора.”<ref>{{cite AV media |url=https://www.youtube.com/watch?v=cHCOx73zDis |title=Der Gotthard-Basistunnel / La galleria di base del San Gottardo<!-- |language=италијанском--> |people=Mario Botta |publisher=SBB CFF FFS |location=Berne, Switzerland |via=[[Јутјуб]]а |medium=трејлер |time=1:45 |date=27. 5. 2016 |accessdate=13. 12. 2016 |quote=Al Gottardo cambia la luce: la luce del Mediterraneo, la luce del Mare Nostrum, è diversa rispetto alla luce del mondo interno, del mondo dell'altopiano, del mondo dell'Europa lontana dal mare Mediterraneo.}}<!-- енглески превод: „The light changes at the Gotthard: that of the Mediterranean Sea is not the same as that of the continent, that of the central lands, that of Europe far away from the sea.”--></ref> У просеку, температура је {{convert|2|—|3|2—3°C-change|F-change|0}} већа на јужној него на северној страни, али некада температурне разлике могу да буду и преко {{convert|10|°C-change|F-change}}.<ref group="н.">Погледајте климатске табеле [[Алтдорф]]а и [[Гроно]]а, двају градова смештених у близини сваког од крајева тунела. Погледајте такође [http://www.meteoswiss.admin.ch/home/climate/past/climate-normals/climate-diagrams-and-normal-values-per-station.html?region=Map климатске дијаграме и нормалне вредности по станицама] {{Wayback|url=http://www.meteoswiss.admin.ch/home/climate/past/climate-normals/climate-diagrams-and-normal-values-per-station.html?region=Map |date=20160610060300 }} ([[:de:Bundesamt für Meteorologie und Klimatologie|-{MeteoSwiss}-]]).</ref>
 
Северни {{nowrap|улаз/}}излаз лежи северно од општине [[Ерстфелд]] на надморској висини од {{convert|460| m}}, источно од Реуса. Ту тунел пробија западне падине [[Белметен]]а и [[Кли Виндгелен]]а (мада само маргинално) пре проласка испод долине Керстеленбаха (поток у [[Мадеранертал]]у). Одатле, тунел наставља паралелно са малом долином Ецлија, испод [[Витеналпшток]]а. Главни гребен Гларуских Алпи, који је вододелница између Реуса и Предње Рајне, укрштава се испод [[Круцлишток]]а, гребена са надморском висином од око {{convert|2.700| m}} у овој тачки. Од гребена и границе, тунел се пружа паралелно у односу на малу долину реке Штрем (Вал Штрем) пре проласка испод [[Зедрун]]а и Предње Рајне. Од дна долине, тунел наставља према долини Рајн да Налпса (Вал Налпс) и пролази источно од [[Лаи да Налпс]]а, пре укрштања са Ганаречким превојем испод западног врха [[Пиц Ваћира|Пиц Ваћире]] ({{convert|2.981| m}}). Ово је најдубља тачка тунела, са слојем стена смештених изнад дебелим {{convert|2.450| m}}. Тунел затим пролази испод долине Рајн да Медела (Вал Медел) и западно од [[Лаи да Сонћа Марија|Лаи да Сонћа Марије]]. Неколико километара даље, тунел пролази кроз вододелницу између Предње Рајне и Тичина, нешто северно од [[Пицо дел’Уомо|Пицо дел’Уома]] ({{convert|2.525| m}}). Ова тачка одговара [[главни ланац Алпи|главном ланцу Алпи]] и главна је дренажна подела између [[Рајна|Рајне]] и [[По (река)|Поа]]. Још неколико километара, тунел пролази испод двеју западних притока [[Брено|Брена]] у [[Вале Санта Марија|Вале Санта Марији]] пре пресецања последњег ланца, западно од <!--Passo Predèlp-->[[Пределпски превој|Пределпског превоја]] (око {{convert|2.500| m}}) и источно од [[Фаидо|Фаида]]. Потом наставља источним обронцима велике [[Вале Левентина|Вале Левентине]], долине Тичина, око {{convert|18| km}} све до свог јужног {{nowrap|излаза/улаза}} у [[Бодио|Бодију]] на надморској висини од {{convert|312| m}}, само {{convert|3| km}} пре [[Бијаска|Бијаске]] где се Брено спаја са Тичином.<ref group="н.">Погледајте [[:de:Bundesamt für Landestopografie|-{Swisstopo}-]] топографске мапе са слојевима подручја слива: [https://s.geo.admin.ch/6a25d7c210 map.geo.admin.ch].</ref> Најближе железничке станице до улаза у тунел су {{ill|en|Железничка станица Алтдорф (Швајцарска)|Altdorf railway station (Switzerland)|Алтдорф}} и {{ill|en|Железничка станица Бијаска|Biasca railway station|Бијаска}}. Прве железничке станице у редовној служби на базној линији ({{nowrap|2016/17}}) представљају {{ill|en|Железничка станица Арт-Голдау|Arth-Goldau railway station|{{nowrap|Арт-Голдау}}}} ([[Кантон Швиц|Швиц]]), железничко чвориште са везама до {{ill|en|Железничка станица Луцерн|Lucerne railway station|Луцерна}} и {{ill|en|Цирих хауптбанхоф|Zürich Hauptbahnhof|Цириха}} те {{ill|en|Железничка станица Белинцона|Bellinzona railway station|Белинцоне}} („Врата Тичина”), са везама до {{ill|en|Железничка станица Луцерн|Locarno railway station|Луцерна}}, {{ill|en|Железничка станица Каденацо-Луино|Cadenazzo–Luino railway|{{nowrap|Каденацо-Луина}}}} и {{ill|en|Железничка станица Лугано|Lugano railway station|Лугана}} (преко [[Железнички тунел Монте Ченери|Железничког тунела Монте Ченери]]). Путовање од {{nowrap|Арт-Голдауа}} до Белинцоне траје не више од сат времена.<ref>Према онлајн распореду SBB ([http://www.cff.ch/home.html]).</ref> Станица Алторф је планирано да се отвори до [[2021]]. године. Такође, постојале су идеје за коришћење станице у Бијаски. Путовање од Алтдорфа до Бијаске би трајало мање од 25&nbsp;минута.
 
{{gallery
|-
! (километри)
! (миље)
! од планираног (%)
|-
| 2004. || {{sort|07|јул}}
| {{convert|52,34| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 34,1
|-
| 2005. || {{sort|06|јун}}
| {{convert|74,59| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 48,6
|-
| 2006. || {{sort|06|јун}}
| {{convert|94,10| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 61,3
|-
| 2007. || {{sort|06|јун}}
| {{convert|103,67|km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 67,6
|-
|rowspan="5"| 2008. || {{sort|03|март}}
| {{convert|108,02| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 70,4
|-
| {{sort|04|април}}
| {{convert|109,00| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 71,0
|-
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|113,20| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 73,8
|-
| {{sort|08|август}}
| {{convert|115,20| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 75,1
|-
| {{sort|10|октобар}}
| {{convert|118,40| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 77,2
|-
|rowspan="10"| 2009. || {{sort|01|јануар}}
| {{convert|124,00| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 81,6
|-
| {{sort|03|март}}
| {{convert|127,30| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 83,9
|-
| {{sort|05|мај}}
| {{convert|131,00| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 86,3
|-
| {{sort|06|јун}}
| {{convert|133,00| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 87,6
|-
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|134,80| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 87,9
|-
| {{sort|08|август}}
| {{convert|136,60| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 90,0
|-
| {{sort|09|септембар}}
| {{convert|137,30| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 90,4
|-
| {{sort|10|октобар}}
| {{convert|138,60| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 91,3
|-
| {{sort|11|новембар}}
| {{convert|140,00| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 92,2
|-
| {{sort|12|децембар}}
| {{convert|141,38| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 93,0
|-
|rowspan="12"| 2010. || {{sort|01|јануар}}
| {{convert|141,82| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 93,4
|-
| {{sort|02|фебруар}}
| {{convert|142,48| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 93,8
|-
| {{sort|03|март}}
| {{convert|143,80| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 94,7
|-
| {{sort|04|април}}
| {{convert|144,80| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 95,4
|-
| {{sort|05|мај}}
| {{convert|145,40| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 95,8
|-
| {{sort|06|јун}}
| {{convert|146,10| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 96,2
|-
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|146,60| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 96,6
|-
| {{sort|08|август}}
| {{convert|147,33| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 97,0
|-
| {{sort|09|септембар}}
| {{convert|147,98| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 97,5
|-
| {{sort|10|октобар}}
| {{convert|149,10| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 98,2
|-
| {{sort|11|новембар}}
| {{convert|149,90| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 98,7
|-
| {{sort|12|децембар}}
| {{convert|150,40| km|mi||2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,0
|-
|rowspan="7"| 2011. || {{sort|01|јануар}}
| {{convert|150,49| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,1
|-
| {{sort|02|фебруар}}
| {{convert|150,77| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,3
|-
| {{sort|03|март}}
| {{convert|151,26| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,6
|-
| {{sort|04|април}}
| {{convert|151,70| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,91
|-
| {{sort|05|мај}}
| {{convert|151,75| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,94
|-
| {{sort|06|јун}}
| {{convert|151,82| km|mi|2|disp=table}}
| style="text-align:right;" | 99,99
|-
| {{sort|07|јул}}
| {{convert|151,82| km|mi|2|disp=table}}
| 100<ref name="driving"/>
|}
''Алптранзит Готард АГ'' ({{јез-енгл|AlpTransit Gotthard AG}}) био је задужен за изградњу.<!-- Име компаније је преузето са: https://web.archive.org/web/20090604102820/http://www.alptransit.ch/pages/d/portrait/index.php --> То је подружница у потпуном власништву [[Швајцарске федералне железнице|Швајцарских федералних железница]] (-{SBB&nbsp;CFF&nbsp;FFS}-).
 
Како би се време изградње преполовило, четири приступна тунела су изграђена да би изградња могла да почне на четири различита места истовремено (Ерстфелд, Амштег, Зедрун и Фаидо). Пети приступни тунел је направљен додатно (Бодио). Два тунела су спојена на сваких приближно {{convert|325| m|ft|sigfig=4|abbr=on}} галеријама за повезивање. Возови могу да се крећу између тунела на две мултифункционалне станице у [[Зедрун]]у и [[Фаидо|Фаиду]]. Ове станице су место где се чува опрема за вентилацију и техничка инфраструктура те служе као место за принудно заустављање и рута за евакуацију у случају нужде.<ref name="malins"/>
 
Приступ зедрунској функционалној станици је омогућен тунелом за нивелисање приступа који је дуг {{convert|1| km|mi|sigfig=4|1|abbr=on}} од дна долине у близини Зедруна. На крају приступног тунела, две вертикалне цеви воде {{convert|800| m|ft|sigfig=4|abbr=on}} испод до базног нивоа тунела. Предлог да се изгради функционална железничка станица по имену ''[[Порта Алпина]]'' ({{јез-ромн|Porta Alpina}}&nbsp;— „Алпска врата”) на овом месту је својевремено разматран, али је пројекат стављен [[2007]]. на чекање и дефинитовно одбачен од стране федералних власти [[2012]]. године као ’неекономичан’.<ref>{{cite web |url=https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |title=Bundesrat bestätigt vorläufigen Verzicht auf die Porta Alpina<!-- |language=немачком--> |publisher=Press release, Swiss federal authorities |date=16. 5. 2012 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304063939/https://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=de&msg-id=44585 |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=live}}</ref>
 
Финално пробијање источне цеви било је [[15. октобар|15. октобра]] [[2010]]. године у 14.17 [+2.00].<ref name="zirulnick">{{cite news |url=http://www.csmonitor.com/World/Global-News/2010/1015/Swiss-tunnel-Workers-drill-through-last-few-feet-of-rock-creating-world-s-longest-tunnel?nav=A306686-csm_list_article-itemRelated |title=Swiss tunnel: Workers drill through last few feet of rock, creating world's longest tunnel |last=Zirulnick |first=Ariel |work=The Christian Science Monitor |date=15. 10. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160303215114/http://www.csmonitor.com/World/Global-News/2010/1015/Swiss-tunnel-Workers-drill-through-last-few-feet-of-rock-creating-world-s-longest-tunnel?nav=A306686-csm_list_article-itemRelated |archivedate=3. 3. 2016 |url-status=live}}</ref><ref>{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/final-breakthrough-of-the-longest-railway-tunnel-in-the-world/ |title=Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world |publisher=AlpTransit Gotthard AG |date=15. 10. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601220111/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/final-breakthrough-of-the-longest-railway-tunnel-in-the-world/ |archivedate=01. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref> Финално пробијање западне цеви било је [[23. март]]а [[2011]]. године у 12.20.<ref name="bedding">{{cite news |url=http://www.telegraph.co.uk/travel/destinations/europe/switzerland/articles/Switzerlands-Gotthard-Base-train-tunnel-is-redefining-Europe/ |title=Switzerland's Gotthard Base train tunnel is redefining Europe |last=Bedding |first=James |work=The Telegraph |date=19. 2. 2013 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160602000836/http://www.telegraph.co.uk/travel/destinations/europe/switzerland/articles/Switzerlands-Gotthard-Base-train-tunnel-is-redefining-Europe/ |archivedate=2. 6. 2016 |url-status=live}}</ref><ref name="driving">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/gotthard-base-tunnel-driving-complete/ |title=Gotthard Base Tunnel: Driving complete |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=23. 3. 2011 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601220642/https://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/detail/article/gotthard-base-tunnel-driving-complete/ |archivedate=01. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref>
Тунел је потпуно пређен од Бодија до Ерстфелда први пут [[30. август]]а [[2013]]. године за шест сати, дизелским возом, аутобусима и пешице.<ref>{{cite web |url=http://www.corridor-rhine-alpine.eu/news-detail/switzerland-first-transit-in-the-gotthard-base-tunnel/cmd/clear.html |title=Switzerland: First transit in the Gotthard Base Tunnel |website=corridor-rhine-alpine.eu |date=2. 9. 2013 |accessdate=12. 12. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161212120551/http://www.corridor-rhine-alpine.eu/news-detail/switzerland-first-transit-in-the-gotthard-base-tunnel/cmd/clear.html |archivedate=12. 12. 2016 |url-status=dead }}</ref>
 
Оперативна фаза испитивања је започета [[16. децембар|16. децембра]] [[2013]]. године, и то на деоници дугој {{convert|13| km|mi|sing=on}} у јужном делу западне цеви између Фаида и Бодија. Намена је било тестирање инфраструктуре и свих помоћних система.<ref name="globalrailnews 2">{{cite news |url=http://www.globalrailnews.com/2013/12/17/test-trains-running-on-gotthard-base-tunnel/ |title=Test trains running on Gotthard Base Tunnel |work=Global Rail News |date=17. 12. 2013 |accessdate=21. 12. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160203022817/http://www.globalrailnews.com/2013/12/17/test-trains-running-on-gotthard-base-tunnel/ |archivedate=03. 02. 2016 |url-status=dead }}</ref>
 
Инсталација железничких колосека је завршена [[31. октобар|31. октобра]] [[2014]]. године. Златна [[спална]] на самом крају колосека постављена је током манифестације поводом обележавања прекретнице у изградњи.<ref name=History>{{cite web |url=http://www.alpiq.com/news-stories/stories/stories.jsp?story=tcm:95-118469&tag=Integrated+project+management&taxid=8049&schema=52639 |title=The construction of the century takes shape &#91;Final sleeper for the railway infrastructure in the Gotthard&#93; |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=31. 10. 2014 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160601235733/http://www.alpiq.com/news-stories/stories/stories.jsp?story=tcm:95-118469&tag=Integrated+project+management&taxid=8049&schema=52639 |archivedate=1. 6. 2016 |url-status=dead}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.euronews.com/2014/10/31/celebrations-as-last-piece-of-track-is-laid-in-record-breaking-gotthard-rail-/ |title=Celebrations as last piece of track is laid in {{nowrap|record-breaking}} Gotthard rail tunnel |website=Euronews.com |date=31. 10. 2014 |accessdate=25. 1. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160304064333/http://www.euronews.com/2014/10/31/celebrations-as-last-piece-of-track-is-laid-in-record-breaking-gotthard-rail-/ |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=live}}</ref>
 
Уговори су додељивани по секцијама:
* [[Ерстфелд]] ({{convert|7,7| km|mi|1|abbr=on}} дуга секција од Ерстфелда до [[Амштег]]а), са две [[машина за пробијање тунела|машине за бушење тунела]] ({{abbr|-{TBM}-|енгл. -{tunnel boring machine}-}}) које су пробијале две цеви; пробијање источне цеви између Ерстфелда и Амштега је било [[15. јун]]а [[2009]]. године; подручје портала је [[тунел|ископано на површину]]
* Амштег ({{convert|11,3| km|mi|1|abbr=on}} дуга секција од Амштега до северног дела [[Зедрун]]а); -{ARGE AGN}- ([[Штрабаг]] и Цеблин Мурер) склопили су уговор за рад на овом сектору;<ref name="agn">{{cite web |url=http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |title=Projektbeschrieb<!-- |language=немачком--> |publisher=AGN Strabag |date=24. 9. 2010 |accessdate=19. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20141008175608/http://www.agn-amsteg.ch/baulos-amsteg/projektbeschrieb.html |archivedate=8. 10. 2014 |url-status=dead}}</ref> Амштегова секција је [[9. децембар|9. децембра]] [[2009]]. године званично достављена власнику за опремање;<ref name="neat.ch">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |title=Structurally complete tunnels of the Amsteg section handed over |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=10. 12. 2009 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020505/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/tunnelroehren-des-abschnitts-amsteg-im-rohbau-uebergeben-283.html?cHash=08041d305a4bf933d5913043b9c1cee0 |archivedate=15. 4. 2012 |url-status=dead}}</ref> цивилни инжењеринг, градња, бетон и радови на облагању су завршени почетком 2010.<ref name="ReferenceA">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |title=Gotthard approaches final breakthrough, Ceneri starts main drive |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=31. 3. 2010 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120415020516/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/gotthard-vor-hauptdurchschlag-hauptvortrieb-am-ceneri-288.html?cHash=5bf551d1688835a7142c5aa6f1e8e37c |archivedate=15. 4. 2012 |url-status=dead}}</ref>
* Зедрун ({{convert|8,6| km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|8,7| km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији одмах северно и јужно од Зедруна); заједно са радовима које је изводио Транско ([[Билфингер]], [[Импленија]], [[Фрутигер (компанија)|Фрутигер]] и [[Импреза Пицароти]]);<ref name="transco">{{cite web |url=http://www.transco-sedrun.ch/1_DEU_HTML.htm |title=Transco Sedrun<!-- |language=немачком--> |publisher=Transco |accessdate=15. 10. 2010 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20100529224525/http://www.transco-sedrun.ch/1_DEU_HTML.htm |archivedate=29. 5. 2010 |url-status=dead}}</ref><ref name="transconce">{{cite web |url=http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |title=Gotthard: A titanic tunnel |last=Booth |first=Martina |publisher=EMAP Publishing Limited |work=New Civil Engineer |date=29. 4. 2010 |accessdate=1. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160307191823/http://www.newcivilengineer.com/features/geotechnical/gotthard-a-titanic-tunnel/5217000.article |archivedate=7. 3. 2016 |url-status=live}}</ref> финално пробијање западне цеви било је у марту 2011. године;<ref name="serunfinal">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |title=Final breakthrough of the longest railway tunnel in the world |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=15. 10. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232342/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/hauptdurchschlag-im-laengsten-eisenbahntunnel-der-welt-303.html?cHash=b99fdea861735d62090812c2c22a7185 |archivedate=27. 9. 2013 |url-status=dead}}</ref> северне цеви од Амштега до зедрунске мултифункционалне станице (северно) предати су уговарачу из системских железница Транстек Готард [[15. септембар|15. септембра]] [[2011]]. године, што је датум одређен у распореду за изградњу<ref name="TranstecGotthard">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |title=Installation of the railway systems in the north has begun |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=2. 9. 2011 |accessdate=12. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130927232346/http://www.alptransit.ch/en/media/press-releases/der-einbau-der-bahntechnik-im-norden-hat-begonnen-736.html?cHash=f6c5d662a753c9bf3ad0c0be1f7ea816 |archivedate=27. 9. 2013 |url-status=dead}}</ref>
* [[Фаидо]] ({{convert|13,4| km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|13,6| km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији од југа Зедруна до Фаида); за радове су били задужени Конзорцијум -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, [[Хохтиф]] и [[Импленија]] и [[Импређило]])<ref name="TAT">{{cite web |url=http://www.tat-ti.ch/ |title=St. Barbara Celebration 2012<!-- |language=немачком--> |publisher=Consorzio TAT |accessdate=11. 4. 2013 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20120913020852/http://www.tat-ti.ch/<!--http://archive.is/Gu7f--> |archivedate=13. 9. 2012<!--5. 6. 2012--> |url-status=dead}}</ref>
* [[Бодио]] ({{convert|15,9| km|mi|1|abbr=on}} источне цеви и {{convert|15,6| km|mi|1|abbr=on}} западне цеви у секцији од Фаида до Бодија); радовима Конзорцијума -{TAT}- (Алпајн мејредер бау, -{CSC}- Импреза коструциони, Хохтиф и Импленија и Импређило) секција је доведена у оперативно стање;<ref name="TAT"/> цивилни инжењеринг, изградња, бетон и радови на облагању су завршени почетком 2010.<ref name="ReferenceA"/>
 
=== Смрти у току градње ===
 
* '''Дужина:'''<ref name="Projectdata"/>
** '''Укупно:''' {{convert|151,840| km|3|abbr=on}}
** '''Западна цев:''' {{convert|57,017| km|mi|3|abbr=on}}
** '''Источна цев:''' {{convert|57,104| km|mi|3|abbr=on}}
* '''Пречник сваке цеви са једним колосеком:''' {{convert|8,83|-|9,58|m|ft|abbr=on}}58m<ref name="Projectdata"/>
* '''Растојање између цеви за попречне прелазе:''' {{цирка|{{convert|325| m|ft|abbr=on}}}}<ref name="Projectdata"/>
* '''Број цеви за попречне прелазе:''' 178<ref name="Projectdata"/><ref name="SBBoperation"/>
* '''Максимална [[:en:overburden|висина материјала изнад тунела]]:''' {{convert|2450| m|ft|abbr=on}} &#91;у [[Пиц Ваћира|Пиц Ваћири]]&#93;<ref name="Projectdata"/><ref name="Depth"/>
* '''Почетак градње:''' 1993. (прва бушења), 1996. (припреме), 4. новембар 1999. (званични почетак, прва минирања), 2003. (механичка ископавања)
* '''Пробијање:''' 15. октовар 2010. (источна цев),<ref name="SIRecord"/> 23. март 2011. (западна цев)
* '''Возова по дану:''' {{nowrap|180—260}}&nbsp;теретних возова, 50 (65 од 2020) путничких возова<ref name="SBBoperation">{{cite web |url=http://www.sbb.ch/en/group/media/dossier-medienschaffende/gotthard-basistunnel.html |title=The Gotthard Base Tunnel |publisher=SBB CFF FFS |location=Berne, Switzerland |year=2016 |accessdate=17. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160620135208/http://www.sbb.ch/en/group/media/dossier-medienschaffende/gotthard-basistunnel.html |archivedate=20. 06. 2016 |url-status=dead }}</ref><ref name="capacity">{{cite web |url=https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/publikationen/atg_broschuere_e_2012_lq.pdf |title=AlpTransit Gotthard&nbsp;– New traffic route through the heart of Switzerland |publisher=AlpTransit |date=мај 2012 |accessdate=4. 6. 2016 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160604192626/https://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/media/publikationen/atg_broschuere_e_2012_lq.pdf |archivedate=4. 6. 2016 |url-status=dead}}</ref>
* '''Систем електрификације:''' [[:en:15 kV AC railway electrification|{{nowrap|15&nbsp;-{kV}-; 16,7&nbsp;-{Hz}-}}]]<ref name="Projectdata"/>
* '''Максимална брзина:''' {{convert|250| km/h|1}}<ref name="Projectdata"/>
* '''Оперативна брзина:''' теретни возови&nbsp;— минимално {{convert|100| km/h|0|abbr=on}}; путнички возови&nbsp;— {{convert|200| km/h|0|abbr=on}}<ref name="SBBoperation"/>
* '''Време путовања''': путнички возови&nbsp;— 20&nbsp;минута<ref name="SBBoperation"/>
* '''Сигурносна правила:''' Захтеви за безбедност на вагонима су слични онима код осталих швајцарских тунела, укључујући могућност да се премости [[:en:emergency brake (train)|кочница за случај опасности]]
* '''Количина ископане стене:''' {{convert|28200000| t|ST LT|abbr=on}},<ref name="Projectdata"/><ref name="spoil">{{cite web |url=http://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/medien/artikel/2011.03.02_Samoter_2011_Verona_Materialbewirtschaftung_GBT.pdf |title=Experience in Spoil Management on Conclusion of Excavations for the Gottard Base Tunnel |last=Lieb |first=Rupert H. |publisher=AlpTransit Gotthard AG |location=Lucerne, Switzerland |date=2. 3. 2011 |accessdate=15. 11. 2011 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20131213024458/http://www.alptransit.ch/fileadmin/dateien/medien/artikel/2011.03.02_Samoter_2011_Verona_Materialbewirtschaftung_GBT.pdf |archivedate=4. 3. 2016 |url-status=dead}}</ref> &#91;{{convert|13300000| m3|cuyd|abbr=on|disp=or}}; еквивалентно 5&nbsp;[[пирамиде у Гизи|пирамида у Гизи]]&#93;
* '''Број [[машина за пробијање тунела|машина за бушење тунела]] ({{abbr|-{TBM}-|енгл. -{tunnel boring machine}-}})''': 4&nbsp;Херенкнехт грипер {{nowrap|-{TBM-}-а}}&nbsp;— машине са бројевима {{nowrap|-{S-}-210}} и {{nowrap|-{S-}-211}} радиле су северно од Бодија до Фаида и Зедруна и добиле су надимак ''Сиси'' и ''Хајди'' (редом); машине {{nowrap|-{S-}-229}} и {{nowrap|-{S-}-230}} радиле су јужно од Ерстфилда до Зедруна и биле су познате као ''Габи&nbsp;-{I}-'' и ''Габи&nbsp;-{II}-''
** '''Укупна дужина:''' {{convert|440| m|ft|abbr=on}} [укључујући и додатну опрему]
** '''Укупна маса:''' {{convert|3000|t|ST LT|abbr=on}}t
** '''Снага:''' 5&nbsp;[[мегават|-{MW}-]]
** '''Макс. ископано у дану:''' {{convert|25|-|30|m|ft|abbr=on}}30m [у одличним условима стена]
** '''Укупна дужина ископана са {{nowrap|-{TBM-}-ом}}:''' око {{convert|45| km|mi|abbr=on}} [за сваку цев]
** '''Произвођач:''' [[Херенкнехт]] из [[Шванау]]а ([[Немачка]])