Википедија

Филиокве — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м званично име је Символ
Ред 1:
{{хришћанство}}
 
'''Филиокве''' ([[латински језик|лат]]. ''Filioque'') је [[Латински језик|латински]] израз који значи „и (од) Сина“. Током [[рани средњи век|раног средњег века]], овај израз је у [[западно хришћанство|западном хришћанству]] једнострано уметнут у општи [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградски Символ вере]], тако да је у осмом члану, који гласи: ”И у [[Свети дух|Духа светога]], Господа, животворног, који од Оца исходи“, иза помена Оца додато „и Сина“ чиме је створен исказ: ”који од Оца и Сина исходи“. Додавањем израза Filioque, у СимболСимвол вере је уведено учење о ''двоструком'' исхођењу Светог Духа. [[Православна црква]] је ово ''двоисходно'' учење означила као неправилно, осудивши уметање израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере. Иако спорно учење није настало у самом Риму, оно је временом преовладало на западу, тако да је почетком 11. века коначно прихваћено и од стране Римске цркве. Због тога је ускоро потом дошло до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) и одвајања Рима од васељенске [[Православна црква|Православне цркве]].{{sfn|Поповић|2007|p=331-336}}
 
== Историја спора ==
Ред 9:
[[Слика:Concil Toled.jpg|мини|270п|десно|Илуминација из 10. века са представом [[Трећи сабор у Толеду|Трећег толедског сабора]] (589)]]
 
До првог званичног уметања израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере дошло је у [[Визиготско краљевство|Визиготској краљевини]]. На трећем [[Сабор у Толеду (589)|Толедском сабору]], који је одржан 589. године, усвојена су 23 канона, од којих је ''трећи канон'' садржао учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа. Поред тога, истим каноном је била бачена [[анатема]] на све хришћане који не исповедају ''двоструко'' исхођење Светог духа од Оца и Сина. Тиме је први пут у историји хришћанства изречена осуда за неприхватање нове догме о ''двоструком'' исхођењу, што је непосредно погађало правоверне хришћане, који су према слову [[Нови завет|Новог завета]] и [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградског симболаСимвола вере]] исповедали исхођење Светог духа од Оца. Поменути канон у изворном [[Латински језик|латинском]] тексту гласи: Quicumque Spiritum Sanctum non credet aut non crediderit a Patre et Filio procedere eumque non dixerit coaeternum esse Patri et Filio et coessentialem, eumque non dixerit coaeternum esse Patri et Filio et coessentialem, anathema sit.{{sfn|Martínez-Díez|Rodriguez|1992|p=79}}
 
У жељи да [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградски Символ вере]] доведу у склад са својим новим учењем, поборници ''двоструког'' исхођења су у исто време одлучили да у осми члан СимболаСимвола вере уметну израз ''Filioque'', чиме је створен нови, ''Толедски симболСимвол вере''. Тиме су прекршене одлуке ранијих [[васељенски сабори|васељенских сабора]] о неповредивости СимболаСимвола вере. Уметање је извршено без знања и сагласности Римске цркве и источних патријаршија, које су тек касније сазнале за овај проблем.{{sfn|Siecienski|2009|p=68-69}}
 
Ова новина се током времена постепено одомаћила и у суседној [[Франачка|Франачкој краљевини]]. Поменута питања разматрана су [[767]]. године на ''Жантијском сабору'',{{sfn|Siecienski|2009|p=89-90}} а потом на ''Франкфуртском сабору'' одржаном [[794]]. године и ''Фурланском сабору'' одржаном [[797]]. године у [[Чедад]]у.{{sfn|Siecienski|2009|p=93-94}} У намери да озваничи учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа, цар [[Карло Велики]] је [[809]]. године сазвао сабор у [[Ахен]]у, на којем је потврђено уметање израза ”и од Сина” (''Filioque'') у СимболСимвол вере. Са сабора је упућено посебно изасланство у Рим, код папе [[папа Лав III|Леона III]], са молбом за потврду уметка. Међутим, папа није дао сагласност на уметање израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере, већ је наредио да се правоверни СимболСимвол вере (без спорног уметка) уреже на сребрне плоче, на латинском и грчком језику, те да се исте поставе у Риму као сведочанство о изворном облику СимболаСимвола вере.{{sfn|Siecienski|2009|p=98-100}}
 
Упркос томе, уметак ''Filioque'' се временом проширио међу [[западно хришћанство|западним хришћанима]]. Када су поједини западни мисионари покушали да прошире спорна учења и на [[источно хришћанство|хришћанском Истоку]], међу недавно покрштеним [[Христијанизација Бугара|Бугарима]] и [[Христијанизација Словена|Јужним Словенима]], цариградски патријарх [[Фотије I]] је подигао глас против учења о ''двоструком'' исхођењу Светог духа и уметања израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере, након чега је та новина званично осуђена на [[Цариградски сабор (867)|Цариградском сабору]] који је одржан [[867]]. године.{{sfn|Острогорски|1969|p=228-229}}{{sfn|Поповић|1983|p=191-211}} Западни одговор је формулисан [[868]]. године на ''Вормском сабору'', који је окупио [[Франачка|франачке]] бискупе, и том приликом је дата пуна подршка учењу о ''двоструком'' исхођењу Светог духа, као и употреби уметка ''Filioque'' у СимболуСимволу вере.{{sfn|Siecienski|2009|p=104-105}}
 
На новом [[Цариградски сабор (879-880)|Цариградском сабору]], који је одржан током [[879]]. и [[880]]. године, осуђен је сваки покушај промене изворног [[Никејско-цариградски симбол вере|Никејско-цариградског симболаСимвола вере]], било путем одузимања или додавања појединих речи или израза. Ова одлука је била усмерена против уметања израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере, односно против западног учења о ''двоструком'' исхођењу Светог духа.{{sfn|Острогорски|1969|p=235}} Одлуке овог сабора потврдио је и тадашњи римски папа [[Папа Јован VIII|Јован VIII]].{{sfn|Siecienski|2010|p=103-104}}
 
=== Римско прихватање уметка ===
Ред 24:
Коначно прихватање спорног уметка ''Filioque'' од стране Римске цркве догодило се тек на почетку [[11. век]]а, у време римског папе [[Папа Бенедикт VIII|Бенедикта VIII]] (1012-1024), који је 14. фебруара [[1014]]. године озваничио употребу поменутог уметка у обредној ([[литургија|литургијској]]) пракси Римске цркве.{{sfn|Siecienski|2009|p=113}}
 
Та одлука је имала вишеструке и далекосежне последице, пошто је недуго потом допринела избијању нових спорова и сукоба. Цариградски патријарх [[Михајло Керуларије]] је осудио учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа, као и уметање израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере.{{sfn|Пузовић|2008|p=}}
 
Након [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054) и одвајања од [[Православна црква|Православне цркве]], теолози [[Католичка црква|Римокатоличке цркве]] су покушали да пронађу разна оправдања за прихватање учења о ''двоструком'' исхођењу Светог Духа и уметање израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере. У појединим западним круговима се чак веровало да је израз ''Filioque'' био део изворног СимболаСимвола вере,{{sfn|Siecienski|2009|p=92}} али такве екстремне заблуде нису биле званично прихваћене ни у самом Риму. На [[Други лионски сабор|Другом лионском сабору]] (1274), Римокатоличка црква је донела званичну одлуку којом се потврђује уметак ''Filioque'' и осуђује свако оспоравање учења о ''двоструком'' исхођењу Светог духа од Оца и Сина, чиме је био учињен даљи корак ка продубљивању раздора.{{sfn|Острогорски|1969|p=431}}
 
Уметак ''Filioque'' је током [[позни средњи век|позног средњег века]] и [[рани нови век|раног новог века]] постао проблематичан и за односе унутар саме Католичке цркве, пошто се поставило питање да ли и од сопствених [[унијати|унијата]] треба захтевати да користе симболСимвол вере са уметком, или им треба дозволити да употребљавају изворни симболСимвол без уметка, али уз обавезно прихватање учења о двоструком исхођењу Светог Духа.{{sfn|Siecienski|2009|p=185}}
 
[[Слика:Filioque.JPG|мини|280п|десно|Римокатоличка представа ''двоструког'' исхођења [[Свети дух|Светог духа]], од Оца и Сина (лат. ''[[Filioque]]''). Слика из средине 15. века]]
Ред 34:
Римокатолички теолози су такође покушали да оправдање за уметак ''Filioque'' пронађу у учењу о ''послању'' Светог Духа од стране Сина, али Православна црква је тим поводом указивала на чињеницу да се морају јасно разликовати два теолошка питања: превечно исхођење Светог Духа од Оца, и потоње послање Светог Духа од Сина.
 
Уочивши исти проблем, поједини западни теолози су већ током позног средњег века почели да преиспитују учење о ''двоструком'' исхођењу. Један од најистакнутијих италијанских хуманиста [[Лоренцо Вала]] је средином [[15. век]]а довео у питање западно учење о ''двоструком'' исхођењу [[Дух свети|Светог духа]], као и уметање израза ''Filioque'' у СимболСимвол вере, указавши тим поводом на одсуство потврде за такво учење у светом предању.{{sfn|Nauta|2009|p=199-202}}
 
Међутим, у званичним круговима Римокатоличке цркве није постојала спремност за суштинско преиспитивање овог проблема, тако да су и каснији римокатолички теолози наставили да траже оправдања за филиоквистичко учење. На другој страни, већина [[Старокатоличка црква|старокатоличких]] и [[Англиканизам|англиканских]] теолога је прихватила ставове Православне цркве, тако да је у старокатоличким и англиканским црквама у току процес постепеног уклањања уметка ''Filioque'' из богослужбене употребе.
Ред 40:
На великом сабору који је одржан 1848. године у Цариграду, Православна црква је једногласно потврдила све раније одлуке којима се учење о ''двоструком'' исхођењу Светог духа проглашава за [[јерес]], поновивши том приликом и осуду уметка ''Filioque''.{{sfn|Meyendorff|1996|p=89-90}}
 
Међународна теолошка комисија при [[Светски савет цркава|Светском савету цркава]] је 1979. године усвојила закључак којим се свим хришћанским црквама препоручује уклањање уметка ''Filioque'' и враћање на изворни СимболСимвол вере.{{sfn|Vischer|1981|p=3-18}}
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Филиокве”