Садржај обрисан Садржај додат
→O влaснику овог википедијиног налогa.: Ispravka sadržaja. ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена |
→Разни ставови влaсникa овог википедијиног налога.: Ispravka i poboljšavanje sadržaja i dopunjavanje tabele. ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање напредна мобилна измена |
||
Ред 102:
Да би се полемисало о политици, требају се знати бар основни политички термини, а ово су неки најосновнији.
[[Датотека:Charles de Gaulle-1963.jpg|мини|[[Шарл де Гол]], француски генерал и председник [[Францускa|Француске]]]]
* [[Националност]]
* [[Етноним]]и, [[ендоними]], [[егзоним]]и и [[топоними]] – Етноними су имена национа или етноса тј. нација односно народа. Ендоними су имена нација или народа којима народи сами себе називају и ендоними као такви су једнаки етнонимима, док су егзоними и топоними дијаметрално супротни опозити етнонимима и егзонимима. Егзоними су често погрдни па и вулгарни називи народа којима их зову други народи и ниједан национално и политички зрео народ не усваја егзониме и топониме за етнониме, јер само робови носе имена која им господари дају. Били национални или интернационални, топоними су покрајинска имена народа, који живи у разним географским насељима и то: државним или географским покрајинама - територијама или областима, аутономним областима или покрајинама, окрузима, градовима, селима, планинама и шумама, свуда где народ може живети.
* [[Национализам]] – Велика, јака, истинска и рационална љубав према својој нацији, велико, снажно и безрезервно родољубље и понос због припадности својој нацији. Национализам је патриотизам, а често и национални егоизам на језику политике. Нацистичка Немачка и Фашистичка Италија су злоупотребљавањем термина национализам, исти омрзла у свету и захваљујући комунистичкој популистичкој демагогији, исти је добио нека, готово негативна значења, која заправо припадају терминима: расизам, нацизам, фашизам, популизам, шовинизам и сепаратизам. Укратко, Ђузепе Мацини је био националиста, а Адолф Хитлер – расиста и нациста.
* [[Денационализација]] – Селективно или неселективно ограничавање и умањивање или потпуно национално обезличавање неког народа маргинализовањем, одбацивањем и одстрањивањем извесних сегмената историје, културе, језика, конфесије, државне самобитности и умањивањем државне економије и државне територије неког народа.
* [[Конфесија]] – Религијa.
* [[Диктатура]] – Недемократски режим, недемократског система, било да је монархистичког или републиканског државног уређења. Ако је монархистичког уређења, то је држава апсолутистичког, националистичког конзервативистичког или теократског режима, било да је уставна монархија или не. Ако је републичког уређења, то је држава тоталитар-апсолутистичког фашистичког или комунистичког режима. Диктаторским режимима у државама владају диктатори уз своју олигархијску владајућу елиту и масовни бирократски и репресивни апарат.
* [[Апсолутизам]] – Нововековни политичко-идеолошки став који у монархистичким режимима заговара владарско поседовање сваке могуће и неограничене моћи, да је владар живи бог на земљи, да су његови поступци божија воља и да владар никоме, до самог бога, није одговоран за своје поступке. Апсолутистички монарси владају уз своју олигархијску аристократску елиту, владарски естаблишмент и бирократски и репресивни апарат. Зачетником апсолутизма се пуним правом могу сматрати краљ Енглеске, Хенри II Тјудор (1491–1547) и краљ Шпаније Филип Хабзбург (1527–1598). Апсолутизам као политичка идеја и идеолошки став проистекла је из старовековног принципата и домината и средњевековног Божанског права владара, а апсолутистичке монархије у савременом добу замениле су тоталитарно-апсолутистичке фашистичке и комунистичке диктатуре. Апсолутистичка епоха је трајала од 1509. године, када је енглески краљ Хенри II Тјудор дошао на власт, до 1789. године, када је донета Декларација о правима човека и грађанина и кад је апсолутизам заменио монархистички просвећени апсолутизам и републикански тоталитар-апсолутизам.
* [[Просвећени апсолутизам]] – Политички став да државом треба владати интелигентан, образован, поштен и добронамеран владар који ће чинити све за добро народа. Зачетником просвећеног апсолутизма се пуним правом може сматрати краљ Прусије, Фридрих II Хоенцолерен (1712–1786).
* [[Фашизам]] – Десничарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу капиталистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе.
* [[Комунизам]] – Левичарска, популистичка идеологија која заговара револуцијску промену друштвеног поретка и режима, једнопартијски, ауторитативни, тоталитарно-апсолутистички режим у држави, колективистичку, корпоративну државу социјалистичког поретка, којом влада искључиво једна масовна политичка партија, која има своју страначку војску и полицију, на челу са инокосним тоталитарно-апсолутистичким диктатором као шефом партије и државе.
* [[Демократија]] – Политички државни систем у ком житељи државе могу слободно својом вољом, памећу и по својој савести гласати на изборима, бирати и изабрати своје кандидате за државнике и локалне челнике, који су дужни слушати и извршавати народну вољу, за опште добро државе и народа, свих својих сужитеља, а не само својих бирача. Демократија је државни систем власти у ком постоји здрава и алтернативна политичка конкуренција и опозиција и у ком житељи имају право на
* [[Капитализам]] – Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара пуну демократију и слободу, једнаку државну и приватну својину, боље социјалне животне услове средње класе и најсиромашнијих и једнаке шансе најпредузимљивијим и најмаштовитијим члановима друштва да се остваре као предузетници и да се потенцијално обогате.
* [[Социјализам]] – Политички став, а касније и друштвени поредак који заговара републиканско државно уређење, већином државну својину, бескласно друштво, једнаку и ограничену приватну својину за све и боље социјалне животне услове.
* [[Идеологија]] – Политички планови и програми политичких партија састављени од скупа политичких ставова који заговарају неки режим и успостављање истог. ▼
* [[Тоталитаризам]] – Политичко-идеолошки став свеобухватног прожимања свих животних области и свакодневног живота, фашистичким и комунистичким идеологијама и њиховим идеолошким псеудокултурама.
* [[Шовинизам]] – Политички став супериорности и самобитности једних у односу на друге, егоизма, антипатије па и мизантропије. Дели се на национални, верски, политички, класни, полни итд.
Ред 129:
* [[Глобализам]] – Наднационални, тоталитарни империјализам и неоколонијализам којим велике силе желе да држе под својим политичким и културним утицајем и контролом друге народе које би економски исцрпљивали и национално или бар културолошки асимиловали.
* [[Иредентизам]] – Политички став који заговара промену државних граница. Дели се на позитиван, родољубивог, ујединитељског или ослободилачког карактера, који оправдано теже уједињењу једног неког народа у једну своју матичну државу и отаџбину и на негативан, освајачког карактера, када неки народ неоправдано претендује на туђе територије суседних држава.
▲* [[Идеологија]] – Политички планови и програми политичких партија састављени од скупа политичких ставова који заговарају неки режим и успостављање истог.
* [[Секуларизам]] – Став који заступа конфесијску толеранцију, да државе не требају имати своје званичне државне конфесије, да државе требају поштовати мањинске конфесије и да конфесије не требају прожимати баш све области живота и поре друштва и бити свеприсутне у свакодневном животу.
* [[Геноцид]] – Потпуно или делимично, селективно или неселективно убијање припадника или дела припадника других или истих раса, других нација или конфесија.
Линија 138 ⟶ 137:
* [[Етничко чишћење]] – Протеривање, насилна асимилација, често и убијање других мањинских народа са простора неке државе.
* [[Популизам]] – Ширење политичких демагогија у извесној мери непристрасних и манипулативних којом политичари помало манипулативно зарад својих користи, својим политичким ставовима придобијају или одбијају многе масе различитих класа.
* [[Политика|Политичка]] [[опција]] – Слободан политички избор за подржавања и гласања за политичке партије и кандидате свих политичких избора у демократским режимима.
* [[Империјализам]] – Доминација јаких и моћних држава над слабим и немоћним државама.
* [[Тероризам]] – Претње насиљем и неделима и смишљено противзаконито вршење насиља и злочина са циљем сејања страха и остваривања својих политичких, верских или идеолошких циљева. * [[Нацизам]] – Нацизам је мржња према другим нацијама, национима или етносима, то јест према другим народима другог или истог порекла, коју прати политичко-идеолошки став да је нација мрзитеља других нација супериорнија на свим нивоима у односу на нацију коју мрзитељи мрзе и да те нације које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Мржња према другим расама и народима се може класификовати и то: од само обичне и бенигне антипатичности (шовинизам), до велике мржње уз ставове да би било боље да те и те расе или народи не постоје (ултрарасизам и ултранацизам), па до реализација вржења злочинa по било каквим основама (Геноциди и злочини против човечности).
* [[Расизам]] – Расизам је мржња према другим типовима људских раса, коју прати политичко-идеолошки став да је раса мрзитеља других раса супериорнија на свим нивоима у односу на расе коју мрзитељи мрзе и да те расе које они мрзе, треба асимиловати или истребити. Постоје следећи типови људских раса: Белци (Европљани и Евроазијати), Црнци (Африканци), Жути (Азијати) и Црвени (Индијанци).
Ред 148:
!width=70%|Редни број.!!! width=70%|Oсоба / термин.!! width=70%|Политички скенер.
|-
| 001. || [[Вожд]] [[Карађорђе Петровић]] (1766–1817). || [[Срби|Српски]] [[
|-
| 002. || [[Гроф]] [[Сава Текелија|Сава Поповић Текелија]] (1761–1842). || [[Срби|Српски]] [[Гроф|гроф]] и [[Задужбина|добротвор]] и [[Судбина|несуђени]] [[Срби|српски]] [[Џорџ Вашингтон]] (1732–1799).
Ред 158:
| 005. || [[Константин Николајевић]] (1821–1877). || [[Срби|Српски]] [[Ђузепе Мацини]] (1805–1872).
|-
| 006. || [[Обреновићи|Династија Обреновић]] (
|-
| 007. || [[Карађорђевићи|Династија Карађорђевић]] (1804–1813, 1842–1858 и 1903–1945). || [[Срби|Српске]] [[Династија Савоја|де Савоје]] (1871–1946).
Ред 164:
| 008. || [[Кнез]] [[Михаило Обреновић]] (1823–1868). || Први [[Срби|српски]] [[Просвећени апсолутизам|просвећени апсолутистички владар]], [[ослободитељ]] [[Србија|Србије]] и велики [[Друштво|друштвени]] [[Реформа|реформатор]].
|-
| 009. || [[Краљ]] [[Милан Обреновић]] (1854–1901). || [[Краљ]] [[Краљевина Србија|Србије]], [[ослободитељ]] [[Србијa|Србије]] и [[Реформа|реформатор]] државe.
|-
| 010. || [[Moda|Савремена]] [[Кнежевина Србија]] (1804–1882) и [[Краљевина Србија]] (1882–1918). || [[Краљевина Пијемонт-Сардинија|Пијемонт Срба]].
Ред 170:
| 011. || [[Краљ]] [[Никола I Петровић Његош|Никола Петровић Његошки]] (1841–1921). || [[Краљ]] [[Михаило Војислављевић|Михаило Војислављевић]] (1015–1081) [[Историјскo доба|савременог доба]].
|-
| 012. || [[Марко Миљанов Поповић]] (1833–1901). || [[Војвода]] [[Племство|племићког]] [[Породица|рода]], велики [[Патриотизам|родољуб]] и [[Борба (војска)|борац]] за слободу и [[Књижевност|књижевник]].
|-
| 013. || [[Уједињење или смрт]]. || [[Срби|Српски]] [[Политички покрети|покрет]] [[Уједињење Италије|Ризорђименто]].
Ред 178:
| 015. || [[Краљ]] [[Петар I Карађорђевић]] (1844–1921). || [[Срби|Српски]] [[Вилхелм I од Немачке|Вилхелм I вон Хоенцолерен]] (1797–1888).
|-
| 016. || [[Краљ]] [[Александар I Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] (1888–1934). || [[Срби|Српски]] и [[Краљевина Југославија|југословенски]] [[Виторио Емануеле II Савојски|Виторио Емануеле I де Савоја]] (1820–1878).
|-
| 017. || [[Никола Пашић]] (1845–1926). ||
Ред 194:
| 023. || [[Влатко Мачек]] (1879–1964). ||
|-
| 024. || [[Генерал]] [[Душан Симовић]] (1882–1962). || [[Краљевина Југославија|Jугословенски]] [[Франциско Франко]] у покушају и [[Срби|српски]] [[Велеиздаја|издајник]].
|-
| 025. || [[Милан Недић]] (1879–1946). || [[Срби|Српски]] и [[Краљевина Југославија|југословенски]] [[Филип Петен]] (1856–1951).
Ред 202:
| 027. || [[Генерал]] [[Драгољуб Михаиловић]] (1893–1946). || Несуђени [[Краљевина Југославија|југословенски]] [[Шарл де Гол]] (1890–1970), као [[председник владе]], јер би [[држава]] остала [[монархија]] да је победио у [[рат]]у.
|-
| 028. || [[Димитрије Љотић]] (1891–1945). || Несуђени [[Jугословени|
|-
| 029. || [[Владика Николај Велимировић]] (1881–1956). ||
|-
| 030. || [[Анте Павелић]] (1889–1959). || [[Политикa|Политички]] син [[Антe Старчевић|Анте Старчевића]] (1823–1896) и [[Хрвати|хрватски]].
|-
| 031. || [[Секула Дрљевић]] (1884–1945). || [[Срби|Српски]] [[Велеиздаја|издајник]].
Ред 214:
| 033. || [[Други светски рат|Други Светски рат]] (1939–1945). || [[Борба (војска)|Борба]] против [[Фашизам|наци-фашизма]], [[Европа|европског]] [[Колонијализам|колонијализма]] и [[Неоколонијализам|неоколонијализма]].
|-
| 034. || [[ЈВуО]]. ||
|-
| 035. || [[КПЈ]]. ||
Ред 238:
| 045. || [[Бењамин Калај]] (1839–1903). || Творац идеје стварања савремене [[Бошњаци|бошњачке нације]].
|-
| 046. || [[Адолф Хитлер]] (1889–1945?). || [[Тоталитаризам|Tоталитарно]]-[[Апсолутизам|апсолутистички]] [[Цар|император]] [[Нацистичкa Немачкa|
|-
| 047. || [[Бенито Мусолини]] (1883–1945). ||
Ред 246:
| 049. || [[Франциско Франко]] (1892–1975). || [[Шпанци|Шпански]] [[генерал]], [[Шпанци|шпански]] [[Патриотизам|родољуб]], [[Политика|политичар]] и [[Регент|државник]] [[Шпанијa|Шпаније]].
|-
| 050. || [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ / СФРЈ]]. || [[Словени|Јужнословенски]] [[Енглески комонвелт]] [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]], у којој су [[Срби]] били [[Ирци]] или [[Словени|јужнословенска]] [[Аустроугарска]] [[Франц Јозеф|Франца Јозефа вон Лотарeна]], у којој су Срби били Срби и остали [[Словени]] у [[Аустроугарскa|Аустроугарској]].
|-
| 051. || [[Јованка Будисављевић Броз]] (1924–2013). || [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југословенска]] [[пепељуга]] и [[]].
|-
| 052. || [[Престолонаследник Александар Карађорђевић]] (1945). || [[Судбина|Несуђени]] [[Срби|српски]] [[Хуан Карлос I од Шпаније|Хуан Карлос I де Бурбон]] (1938).
|-
| 053. || [[Слободан Милошевић]] (1941–2006). || [[Политикa|Политички]] син [[Срби|српског]] [[Краљ|краља]] [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|југословенског]] [[Диктатор|диктатора]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], српски [[Комунизам|комуниста]], [[Титоизам|титоиста]] и [[Југоносталгија|југоносталгичар]]. [[Срби|Српска]] [[верзија]] [[Егон Кренц|Егона Кренца]].
|-
| 054. || [[Мирјана Марковић]] (1942–2019). || [[Срби|Српска]] [[Елена Чаушеску]] (1916–1989).
| |||