Ото Бихали Мерин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 16:
| дела =
}}
'''ОтоОтон Бихали - Мерин''', <ref>[http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:228963-Druga-smrt-Pavla-Bihalija Druga smrt Pavla Bihalija | Kultura | Novosti.rs{{Ботовски наслов}}]</ref> прозван '''Ото Бихаљи Мерин'''<ref>{{Cite web |url=http://www.naiveart.rs/biblio.htm |title=Музеј наивне и маргиналне уметности у Јагодини: Ото Бихаљи-Мерин |access-date=29. 01. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141201005318/http://naiveart.rs/biblio.htm |archive-date=01. 12. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kako-je-Oto-Bihali-postao-Bihalji.sr.html Како је Ото Бихали постао Бихаљи : Друштво : ПОЛИТИКА{{Ботовски наслов}}]</ref> ([[Земун]], [[3. јануар]] [[1904]] — [[Београд]], [[22. децембар]] [[1993]]) је био српски и југословенски књижевник, публициста, [[историја уметности|историчар уметности]] и ликовни критичар [[Јевреји у Србији|јеврејског]] порекла.
 
== Биографија ==
Ред 22:
Почетком [[20. век|ХХ века]], у аустроугарском Земуну, одрастао је између две културе и два језика. Студирао је [[сликарство]] и [[Историја уметности|историју уметности]] у Београду, док је са 20. година студије наставио у [[Берлин]]у. У Немачкој је почео да објављује књижевне и филозофке текстове на немачком језику. Са [[Ђерђ Лукач|Ђерђом Лукачем]] радио је у часопису немачких, лево оријентисаних интелектуалаца „-{Die Linkskurve}-“ (Лева кривина).
 
У Београд се вратио [[1928]]. године, где је завршио школу резервних официра и од 1929. године био пилот ратног ваздухопловства [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] у чину ваздухопловног потпоручника. Овај период остаје забележен јер је заједно са братом [[Павле Бихали|Павлом Бихалијем]] основао часопис „Нова литература“ и издавачку кућу [[Нолит]]. Због здравствених проблема враћа се у Немачку.
 
У Немачкој је био сведок значајних трагичних догађаја 30-их година, а као члан [[Комунизам|Комунистичке]] партије Немачке у наредним годинама живео је у илегали у Француској, Швајцарској, Шпанији и другде.
 
Када је почео [[Други светски рат у Југославији|Други светски рат]], вратио се у Краљевину Југославију [[1941]]. године. Завршио је у ратном заробљеништву као официрпешадијски потпоручник. Након завршетка рата вратио се у Београд, где је скромно живео до смрти [[1993]]. године. Написао је на десетине књига и то углавном о уметности. Заслужан је за популаризацију модерне и наивне уметности и сликарства у [[Југославија|Југославији]]. Његове су књиге, сјајно опремљене и у великим тиражима, објављиване и продаване у читавом свету, а највише у Немачкој.
 
== Презиме Бихаљи ==