Милић Радовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Сређивање сортирања код категорија: {{DEFAULTSORT|Радовановић, Милић}}
м Grammar: 2;
Ред 21:
 
Завршио је студије економије у [[Париз]]у. Предавао је народну економију на [[Правни факултет|Правном факултету]] у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија [[Србија|Србије]] 1902. и 1903. године и председник [[Задружни савез|Задружног савеза]]. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.
[[Слика:prvi_profesori.jpg|десно|мини|250п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, с леваслева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, с леваслева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]]
Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.