Ботуње — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: nl:Botunje
м Units: 2;
Ред 1:
'''Ботуње''' је село на десној обали [[Лепеница|Лепенице]] 10 -{km}- од [[Крагујевац|Крагујевца]] ка [[Баточина|Баточини]], припада граду Крагујевцу. Простире се на 13141.314 -{ha}- и има 649 становника (1910. године је имало 1241 становника). Подељено је на пет крајева: Шарски Крај, Орнице, Церјак, Селиште и Поток.У сваком сеоском крају изузев Селишта налазе се груписане најјаче и највеће фамилије.То су у Церјаку: Дамљановићи, Живановићи,Скорупаћи,Пљачковићи,Лазићи и Цветковићи. У Потоку су Скорупаћи,Петрићевићи, и Симићи.У Шарском крају: Шарчевићи и Вељковићи и у Орницама Вукајловићи,Вељковићи,Јеремићи,Крунићи и Живковићи.
Мештани Ботуња не знају постанак имена свог села.Оно тако увек називало, па и онада када је било расељено у атару села које се зове Селиште.По својој прилици да су назив села под именом донели његови први оснивачи.О томе је некад давно говорио мештанин Ботуња стари Милан Шарчевић, дајући податке писцу књиге Т.Радивојевићу, Насеље и порекло становништва 1903 године.Он наводи податак да су Ботуње основали још око 1700 године две фамилије или рода и то: Шашковићи и Миловановићи.Од ових Миловановића је и Младен Миловановић, познат у време Првог српског устанка као један од присталица Карађорђа.За Шашковиће се каже да су се доселили из Жупе испод Копаоника, где постоји село Ботуње па да су отуда донели име села, и дали га новом насељу.
Међутим у Свето-стефанској повељи из 14 века у Зети се помиње село под називом Ботуње, што сведочи о великој старости наведеног имена села.Ботуње је уписано у:Уписник,Назначеније,Пописник,Вукову даницу и Пирхово путовање. Свуда је правилно записано.Уведено је и у Лапиеву карту 1822 год. Фридову 1829 год. Руску 1831 год. Бугарску 1845 год. и Миленковићеву 1850 године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ботуње