О слободи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 29:
'''О слободи''' ({{јез-енгл|On Liberty}}) је филозофски есеј енглеског политичара и филозофа [[Џон Стјуарт Мил|Џона Стјуарта Мила]]. Објављен 1859. године, примењује Милов етички систем [[утилитаризам|утилитаризма]] на друштво и државу.<ref>{{Cite book |last=Mill |first=John Stuart |year=1860 |title= On Liberty |publisher=John W.Parker & Son |isbn=9781499238341 |place=London |edition= 2 |url= https://books.google.com/books?id=AjpGAAAAcAAJ&q=editions%3AHMraC_Owoi8C&pg=PA1 }}</ref><ref>{{Cite book |last=Mill |first=John Stuart |year=1864 |title= On Liberty |publisher=Longman, Green, Longman Roberts & Green |place=London |edition= 3 |url= https://archive.org/details/onliberty00inmill }}</ref> Мил предлаже стандарде за однос између ауторитета и слободе и истиче важност [[индивидуализам|индивидуалности]], коју сматра предусловом виших задовољстава – сумум бонум утилитаризма. Штавише, Мил тврди да демократски идеали могу довести до тираније већине. Међу предложеним стандардима су Миллове три основне слободе појединца, његова три легитимна приговора на интервенцију владе и његове две максиме у вези са односом појединца према друштву.
 
Есеј је веома утицајно и добро прихваћено дело. Неки [[класични либерализам|класични либерали]] и [[либертаријанизам|либертаријанци]] су га критиковали због његовог очигледног дисконтинуитета са утилитаризмом и нејасноће у дефинисању аренеоквира у оквиру којекојем појединци могу да се оспоре владине повреде њихове личне слободе деловања.<ref>{{Cite web|url=https://www.fff.org/explore-freedom/article/john-stuart-mill-dangers-liberty/|title=John Stuart Mill and the Three Dangers to Liberty|last=Ebeling|first=Richard|date=2001-06-01|website=The Future of Freedom Foundation|language=en-US|access-date=2019-10-09|quote=Classical liberals and libertarians have often pointed out that a weak link in Mill’s argument is the vagueness or inconsistency in how he defines the arena within which the individual may claim protection from political infringements on his individual freedom of action.}}</ref> Идеје представљене у О слободи остале су основа многих политичких мисли. Остао је у штампи од првог објављивања. Примерак О слободи се прослеђује председнику британских либералних демократа као симбол функције.<ref>{{Cite web|url=https://fivebooks.com/book/on-liberty-by-john-stuart-mill/|title=On Liberty {{!}} Five Books Expert Reviews|last=Books|first=Five|website=Five Books|language=en|access-date=2019-05-18}}</ref>
 
Милов брак са његовом супругом Харијет Тејлор Мил у великој мери је утицао на концепте есеја, који је објављен убрзо након њене смрти.
 
Почетком [[1868]], [[Петар I Карађорђевић|кнежевић Петар Карађорђевић]] је у [[Беч]]у штампао свој превод књиге ''О слободи''есеја,<ref>[https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%9E_%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%B8_(%D0%8F%D0%BE%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D1%98%D1%83%D0%B0%D1%80%D1%82_%D0%9C%D0%B8%D0%BB) О слободи (Џон Стјуарт Мил)]</ref> са својим предговором,<ref>{{Cite web|url=https://talas.rs/2018/12/01/kralj-petar/|title=Liberalni kralj i neliberalni predsednik - o značaju spomenika kralju Oslobodiocu|last=urednik|first=Miloš NikolićGlavni|date=2018-12-01|website=Talas.rs|language=en-US|access-date=2021-08-17}}</ref> који ће касније постати његов политички програм.
 
== Референце ==