Балкански пакт (1934) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne izmene; козметичке измене |
мНема описа измене |
||
Ред 3:
[[Датотека:Entente Balkanique.png|250п|десно|мини|Земље чланице Балканског пакта]]
[[Датотека:Atatürk, Stojadinović, Metaxas, Comnen. Ankara, March 1938 (Koncern Ilustrowany Kurier Codzienny).png|250п|десно|мини|Самит Балканског пакта у [[Анкара|Анкари]] 1938. [[Мустафа Кемал Ататурк]] ([[Турска]]), [[Јоанис Метаксас]] ([[Краљевина Грчка|Грчка]]), [[Милан Стојадиновић]] ([[Краљевина Југославија|Југославија]]) и [[Николаје Петрешку]] ([[Краљевина Румунија|Румунија]]).]]
'''Балкански пакт''', или '''Балканска антанта'''
Према тексту пакта, који је одмах обелодањен, Краљевина Југославија, Грчка, Румунија и Турска гарантују узајамну безбедност својих граница. Агресором ће се сматрати и [[држава|земља]] која на својој територији пружа помоћ „наоружаним бандама“ које упадају на територију друге земље. Балкански пакт је организован по моделу [[Мала Антанта|Мале Антанте]], c тенденцијом да прерасте у политичку и економску заједницу, отворену и за друге земље. Kao руководећи орган образован је Савет министара спољних послова, Стални секретаријат, као помоћно тело, и Економски савет, као консултативни орган. Балкански пакт представљао је најозбиљнији ударац политици [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]]. Уместо да се распада, како је [[Бенито Мусолини]] прижељкивао, Југославија је јачала, ширећи свој утицај и на друге земље.
|