Жан-Оноре Фрагонар — разлика између измена

Још као ученик [[Франсоа Буше]]а и [[Жан-Батист-Симеон Шарден]]а освојио је 1752. сликарску награду -{[[Prix de Rome]]}-. Пре одласка у Рим учио се још три године сликарству у Паризу код [[Шарл-Андре ван Ло]]а. У Риму Фрагонар се спријатељио са сликарем [[Ибер Робер|Ибером Робером]], са којим је 1760. путовао по Италији и цртао скице пејзажа. То су биле романтичне баште, фонтане, пећине, храмови и терасе, које ће Фрагонар редовно сликати у својим делима. Поштовао је холандске и фламанске мајсторе (Рубенс, Халс, Рембрант, Ројздал) од којих је преузео манир снажних и брзих сликарских потеза. Најзад, на њега је снажан утицај оставило раскошно сликарство [[Ђовани Батиста Тијеполо|Ђовани Батисте Тијепола]], које је упознао у Венецији, пре повратка у Париз 1761.
 
Фрагонар је постигао успех [[КласицизамНеокласицизам у сликарству|класицистички]] конципираном композицијом. Под утицајем својих учитеља, с надахнутом лакоћом стила и елегантним приступом темама, удахнуо је нов живот покрету [[рококо]]а.
 
Напустио је историјско сликарство и већином је сликао ведре и љупке рококо сцене малога формата, [[Еротика|еротске]] призоре и љубавне сусрете, велике декоративне паное, породичне и рустичне идиле, религиозне призоре, [[портрет]]е и пасторалне [[предео|пејзаже]] које је сликао директно у природи у околини [[Париз]]а и у [[Прованса|Прованси]]. [[Бакрорез]]има је [[Илустрација|илустровао]] бројна књижевна дела.
Анониман корисник