Фредерик Вилем де Клерк — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м Пар додатака ознака: везе до вишезначних одредница |
||
Ред 12:
| држава_смрти = {{застава|Јужноафричка Република}}
| држављанство =
| вероисповест =
| партија = [[Национална странка (Јужна Африка)|Национална странка]]
| супружник = {{marriage|Марике де Клерк|1959|1996|end=развод}}<br/>{{marriage|Елита Георгијадес|1999}}
| деца = 3
| универзитет = [[Potchefstroom University for Christian Higher Education]]
| професија =
Линија 26 ⟶ 25:
| наследник_1 = [[Нелсон Мандела]]
}}
'''Фредерик Вилем де Клерк''' ([[Јоханезбург]], [[18. март]] [[1936]] — [[Кејптаун]], [[11. новембар]] [[2021]]) био је [[Јужноафричка Република|јужноафрички]] политичар, познат по томе што је био седми (уједно и последњи) председник [[Јужноафричка Република|Јужноафричке Републике]] током доба [[Апартхејд|апартхејда]].<ref>{{cite web |title=F.W. de Klerk president of South Africa |url=https://www.britannica.com/biography/F-W-de-Klerk |website=Britannica |access-date=20. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Frederik Willem de Klerk |url=https://www.sahistory.org.za/people/frederik-willem-de-klerk |website=South African History Online |access-date=20. 1. 2021}}{{en}}</ref> Спада у контроверзне личности у Јужноафричкој Републици, пошто га поједини бели националисти оптужују да их је издао укидањем апартхејда, док поједино црно становништво сматра да није довољно урадио да спречи нереде и поступке током његовог трајања.<ref>{{cite web |url=https://www.bbc.com/news/world-africa-59252082 |title=FW de Klerk: The man who still divides South Africa |author=Pumza Fihlani |date=11. новембар 2021. |website=bbc.com |publisher=[[BBC]] |access-date=12. новембар 2021. |language=енглески}}</ref>
Де Клерк је у прво време именован за вршиоца дужности председника [[15. август]]а након што је [[Питер Вилем Бота|П. В. Бота]] дао оставку. Званично је ступио на дужност председника [[20. септембар|20. септембра]] [[1989]]. године, а [[2. фебруар]]а [[1990]]. је најавио ослобађање [[Нелсон Мандела|Нелсона Манделе]] након 28 година проведених у заточеништву, као и повлачење забране [[Афрички национални конгрес|Афричког националног конгреса]], Пан африканистичког Конгреса и [[Јужноафричка комунистичка партија|Јужноафричке комунистичке партије]]. Де Клерк је на наредним изборима, [[1994]], изгубио и на месту председника га је наследио Нелсон Мандела.
Добитник је [[Нобелова награда за мир|Нобелове награде за мир]] [[1993]]. године, заједно са Нелсоном Манделом.<ref>{{cite web |title=F.W. de Klerk Facts |url=https://www.nobelprize.org/prizes/peace/1993/klerk/facts/ |website=The Nobel Prize |access-date=20. 1. 2021}}{{en}}</ref>
Током свог мандата је око 1990. године наредио да се размонтирају нуклеарне бомбе које је Јужноафричка Република развијала од 1970—их. Процес је окончан око 1991. Де Клерк је 1993. јавно објавио чињеницу да је држава поседовала око 7 нуклеарних бомби. У интервјуу који је 2017. дао за америчке новине ''The Atlantic'' је демантовао писања [[Њујорк тајмс]]а из 1990—их да је то урадио како би спречио нову већински црну владу да их поседује. Закључно са 2020. је Јужноафричка Република једина држава која је својевољно у потпуности уклонила сопствено нуклеарно наоружање.<ref>{{cite web |url=https://www.theatlantic.com/international/archive/2017/09/north-korea-south-africa/539265/ |title=Why One President Gave Up His Country's Nukes |author=Uri Friedman |date=9. септембар 2017. |website=theatlantic.com |publisher=The Atlantic |access-date=12. новембар 2021. |language=енглески}}
</ref> (Бивше чланице СССР-а су по распаду државе споразумно предале наслеђени арсенал Русији)
После кратке и тешке болести је преминуо 11. новембра 2021.<ref>{{cite web |url=https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/svet/4585539/frederik-vilem-de-klerk-smrta.html |title=Преминуо Фредерик Вилем де Клерк - председник Јужноафричке Републике који је ослободио Манделу |date=11. новембар 2021. |website=rts.rs |publisher=[[РТС]] |access-date=12. новембар 2021.}}</ref> Пред смрт је снимио опроштајни видео у коме се између осталог извињава за апартхејд, и његове последице. Његова фондација је постхумно објавила снимак.<ref>{{cite web |url=https://www.youtube.com/watch?v=QwL2NpgvKf8&ab_channel=News24 |title=FULL SPEECH —| FW de Klerk's message from beyond the grave |author=F.W. de Klerk |date=11. новембар 2021. |website=[[Јутјуб]] |access-date=12. новембар 2021. |language=енглески}}</ref>
== Референце ==
| |||