Ипатијева хроника — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 3:
Кодекс је поново откривен у Украјини [[1617|1617.]] године, а затим су га монаси копирали у [[Кијев]]<nowiki/>у [[1621|1621.]] Поново га је у [[18. век]]<nowiki/>у у [[Ипатијевски манастир|Ипатијевском манастиру]] открио руски историчар Николај Карамзин.
 
Кодекс је други најстарији сачувани рукопис „Почетног летописа“ (Примарне хронике), након [[Лаврентијева хроника|ЛаврентијевскогЛаврентијевог кодекса]]. Ипатијевски рукопис датира отприлике отприлике. [[1425]]. године, [1] али укључује много драгоцених података из изгубљених кијевских и 12. векова из Галиције из 13. века. Кодекс је вероватно састављен крајем [[13. век]]<nowiki/>а. <ref name="dim">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=qn2300wRcckC&pg=PR13&as_brr=3&client=firefox-a#PPR12,M1|title=The Dynasty of Chernigov 1054–1146|last=Dimnik|first=Martin|publisher=Pontifical Institute of Mediaeval Studies|year=1994|isbn=0-88844-116-9|page=xii}}</ref>
 
Кодекс се од [[1810|1810.]] године чува у Руској националној библиотеци, [[Санкт Петербург]]. Језик овог дела је [[Старословенски језик|старословенски]] са много карактеристика источног словенстава.