Свети Спиридон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
т у имену (уместо ф) је правилнији пренос грчког θ ознаке: враћена измена Визуелно уређивање |
м Враћене измене корисника 178.149.156.175 (разговор) на последњу измену корисника Sadko ознака: враћање |
||
Ред 3:
[[Датотека:Saint Spiridon's grave, XVIII century icon, collection of the National Museum of Serbia.jpg|мини|200п|Икона Светог Спиридона из 18. столећа, колекција [[Народни музеј (Београд)|Народног музеја]]]]
'''Свети Спиридон
Рођен је на [[Кипар|Кипру]]<ref>Николај Велимировић: "Охридски пролог", 1928.</ref> [[270]]. године у селу [[Аскија]] и сматра се заштитником тог острва.
Живео је у време цара [[Константин Велики|Константина Великог]] и сина му Константија. Отац и мајка су му били сељаци<ref>"Вера", Београд 1/1. децембар 1991.</ref>, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до [[епископ]]а у месту [[
Оженио се у младости, и од чобанина постао мирски свештеник<ref>Доситеј Обрадовић: "Живот и прикљученија", Београд 2004.</ref>, и имао ћерку Ирену (Ирину), кад му је жена умрла, он се предао служби Богу као и његова ћерка. Учествовао је на [[Први васељенски сабор|Првом сабору у Никеји]], и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере, као и чудесним моћима којима је повратио многе јеретике у хришћанство.
Умро је у дубокој старости [[348]]. године, а његове [[мошти]] се чувају на [[Крф]]у у граду [[Керкира|Керкири]]. Пре тога су вековима биле у Константинопољу, у цркви Св. Апостола.
Ред 19:
== Народне приче и чуда Св. Спиридона ==
По народном веровању, он је први направио земљани лонац, онда врећу и на крају кошуљу. Зато га славе [[грнчарство|грнчари]], [[мутавџија|мутавџије]], [[ткач]]и и [[ковач]]и. Он је такође заштитник обућара, папуџија, чизмара, кожара, бојаџија и других занатлија.<ref>"Рад Војвођанских музеја", Нови Сад 1958.</ref> Тврди се да је слеп у једно око, јер га је обућар убо шилом док је радио на његов дан. Светац се није наљутио него само ишао пред невољника и заплакао, а потом га благосиљао.
Прича се да је једном претворио змију у злато, те је дао једном сиромашку да врати дуг, а овај кад је после откупио ту змију и вратио је светитељу, он је опет претоврио у змију и пустио да оде. Други пут, кад је неки касапин хтео да узме нечију козу, а да је не плати, коза се толико опирала да није могао да је савлада. Светитељ му је рекао да најпре плати козу, и кад је овај тако учинио, коза је сама пошла за њим. Трећи пут, нека је жена дала једној девојци неку ствар на зајам, а девојка умре не вративши зајам. Кад је жена затражила да јој се позајмљена ствар врати, светитељ је отишао на девојчин гроб, и она му је из гроба рекла где је ствар оставила, те ју је светитељ нашао и вратио жени. Једном су лопови ушли у стадо Светог Спиридона, у намери да украду неку овцу, а кад им није успело, светитељ им даде једног овна говорећи: „Ево, узмите једног овна, да вам труд не буде залудан.“
| |||