Кафана Атина (Ниш) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{рут}} Кафана „Атина” у Нишу је једна од некада чувених нишких кафана. Отворена је 1923. године као хотел „Атина”, али је у свести већине Нишлија остала позната као ''кафана „Атина“''. Налази се у улици Димитрија Туцовића 21 (не…
 
власник и зграда - Проширење чланка
Ред 1:
{{рут}}
'''Кафана „Атина”''' у Нишу је једна од некада чувених нишких кафана. Отворена је 19231924. године као '''хотел „Атина”''', али је у свести већине Нишлија остала позната као ''кафана „Атина“''. Налази се у [[Улица Димитрија Туцовића (Ниш)|улици Димитрија Туцовића]] 21 (некада Призренска), преко пута [[Железничка станица Ниш|железничке станице]].
 
== Ђорђе Арацки, први власник кафане ==
Први власник кафане, односно хотела „Атина“ био је угледни нишки угоститељ Раде Арацки. Родио се 12. марта 1888. године у [[Сента|Сенти]], у богатој породици пречанских Срба. Почетком 20. века доселио се у Србију, у село [[Александрово (Мерошина)|Александрово]] надомак Ниша,{{напомена|Аутохтоно староседелачко становништво села Александрово досељено је у време краља [[Александар Обреновић|Александра Обреновића]] из [[Војводина|Војводине]].}} где се оженио Бојаном Јаковљевић, са којом је имао два сина, Младена и Милутина. Учествовао је у [[Балкански ратови|Балканским]] и [[Први светски рат|Првом светском рату]]. По завршетку рата, почетком 20-тих, породица Арацки преселила се у Ниш, где отварају кафану „Две липе“ која се налазила на углу данашње [[Улица Првомајска (Ниш)|Првомајске]] и [[Улица Ћирила и Методија (Ниш)|Улице Ћирила и Методија]], преко пута [[Филозофски факултет Универзитета у Нишу|Филозофског факултета]]. У то време браћа Радетове супруге Бојане почела су да зидају угоститељски објекат на празном плацу у Призренској 21 (данашња улица Димитрија Туцовића). Подигли су само темеље, а онда је Арацки откупио започети објекат и својим новцем и [[Kredit|кредитом]] [[Хипотекарна банка|Хипотекарне банке]] током 1923. и 1924. године изградио спратну зграду хотела „Атина“. Умро је у Нишу, 12. јанаура 1964. године, у 76. години.<ref name="Моја Кафана">{{cite news |last1=Младеновић |first1=Јован |title=Ведри и суморни дани „Нишке Атине“ |url=https://www.mojakafana.com/kafanske-price/Vedri-i-sumorni-dani-Nishke-Atine.sr.html |access-date=18. 11. 2021 |publisher=Моја Кафана |date=20.11.2011}}</ref>
 
== Зграда кафане ==
Зграда кафане, односно хотела „Атина” складних је линија са једноставном [[фасада|фасадном]] орнаментиком, грађена у духу [[Еклектицизам|еклектике]] (посебно део дозидан 1936. године).<ref name="Niške Vesti">{{cite news |last1=Mladenović |first1=Jovan |title=Kafanske priče: Vedri i sumorni dani „Niške Atine“ |url=https://niskevesti.rs/kafanske-price-vedri-sumorni-dani-niske-atine/ |access-date=18. 11. 2021 |publisher=Niške Vesti}}</ref> Саграђена је у облику слова „Г“, на углу две улице и у то време била је једина вишеспратница у околини. Имала је пространи подрум, ресторан у приземљу, спрат са собама за преноћиште и [[Мансарда (архитектура)|мансарду]] са пет соба. Године 1936. објекат је надозидан по пројекту познатог нишког архитекте [[Александар И. Медведев|Александра Медведева]]. У наставку зграде, према [[Улица Кајмакчаланска (Ниш)|Кајмакчаланској улици]], добијен је додатни кафански простор и спрат са собама. Тако зграда хотела добија коначан, данашњи изглед. Године 1938/39. обављени су адаптациони радови унутар саме гостионице, а после Другог рата реновирана је због оштећења у бомбардовањима. Године 1979. доживела је још једно реновирање.<ref name="Моја Кафана" />
 
== Историја кафане ==
 
== Напомене ==
{{напомене|}}
 
== Референце ==
{{извори|2}}
 
== Литература ==
* {{cite book |last1=Novaković |first1=Milan |title=Zemlja najlepše patnje |date=2015 |location=Niš}}
 
== Спољашње везе ==
* {{cite news |title=Niške kafane kroz istoriju |url=https://historyofnis.wordpress.com/2011/09/15/niske-kafane-kroz-istoriju/ |access-date=18. 11. 2021 |publisher=historyofnis |date=5. 9. 2011}}
 
<!--
Прво два постојећа линка!!!
 
https://niskevesti.rs/kafana-atina-menza-zeleznickih-radnika-i-usputno-svratiste-na-po-jednu-s-nogu/
 
https://www.juznevesti.com/15-minuta/Zoran-Aracki.sr.html
 
http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/11/10/srpski/N01110903.shtml
 
https://www.blic.rs/vesti/hronika/kriminalni-klanovi-u-srbiji-7-zoran-ajkovic-heroin-preduzeca-u-stecaju-a-dokaza-jedva/e083s7n
 
https://www.telegraf.rs/vesti/866327-istrazujemo-zasto-su-braca-ajkovici-toliko-mocni-i-sta-sve-poseduju-u-nisu
 
--------
 
ЦРВЕНИ ПЕВАЦ:
 
https://niskevesti.rs/5805-crveni-pevac-kao-simbol-srece-i-zastitni-znak-ovog-dela-grada/
 
https://saznajlako.com/2012/11/07/kafana-crveni-pevac-nis/
 
https://niskevesti.rs/10497-vozdova-ulica-pred-pocetak-ii-svetskog-rata/
 
http://www.kudanaklopu.com/nis/kafane-nis/crveni-pevac/
 
 
чланак [[Црвени певац]]
 
 
-->