Никад извини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 17:
== Идеја ==
Сценариста и режисер пројекта, [[Срђан Ћешић]], дошао је на идеју да направи овакав пројекат још крајем [[2000]]. године<ref>Телевизија „Пинк“, јун 2004. године.</ref>, након [[демонстрације 5. октобра 2000.|петооктобарских]] политичких промена, када је на свим медијима промовисана [[слобода говора]] и критиковање сваке власти. Полазна идеја је била [[Уједињено Краљевство|британска]] луткарска серија „-{Spitting Image}-", која је емитована на британској телевизији до [[1996]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.facebook.com/home.php#/group.php?gid=11190426226 |title=Niet compatibele browser |publisher=Facebook |date=|accessdate=23. 9. 2010.}}</ref>
Аутори серијала су више пута изјављивали како је „Никад извини“ најпре понуђен [[Радио-телевизија Србије|РТС]]-у и ТВ [[Б92]]<ref name="madeinmontenegro1">{{cite web|url=http://www.madeinmontenegro.com/index.php?action=arhiva_ops_s&action1=d_home_ops&action2=vijest_pregled_arhiva&id=1324 |title=Serijal Nikad Izvini na DVD-ju |publisher=Madeinmontenegro.com |date=|accessdate=23. 9. 2010. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110714014511/http://www.madeinmontenegro.com/index.php?action=arhiva_ops_s&action1=d_home_ops&action2=vijest_pregled_arhiva&id=1324 |archive-date=14. 7. 2011 |url-status=dead }}</ref>. Тек почетком [[2003]]. године, постало је реално да овај пројекат заживи на, за [[сатира|сатиричаре]], не нарочито популарној, али јако гледаној телевизији Пинк. У пројекат су се укључили дизајнери лутака Роко Радовановић и Мирослав Лакобрија, аниматори лутака Цветин Аничић, Санела Милошевић, Петар Конкој, Ивана Петерски, Горан Филипаш и Марија Малбаша, а посебно, познати глумац [[Атеље 212|Атељеа 212]] [[Срђан Милетић]], који је уз помоћ колега [[Срђан Јовановић|Срђана Јовановића]] и Оливера Ђаје, свим ликовима позајмио глас<ref name=autogenerated2>[http://www.imdb.com/title/tt1160683/ Nikad izvini (TV mini-series 2003– ) - IMDb], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Серијал је рекламиран почетком [[август]]а [[2003]]. године, а [[10. август]]а<ref name=autogenerated2 /> је и отпочело емитовање, после сваког поподневног издања Пинкових вести — „Инфотопа“.
 
== ТокПреглед радње и тематике серијала ==
=== Друга половина 2003. године ===
Једини константни лик у целокупном серијалу је безимени наратор/водитељ, док други ликови, по значају, немало флуктуишу.
Први циклус серијала покрива последње месеце власти владе премијера [[Зоран Живковић (политичар)|Зорана Живковића]], са њеним члановима [[Владан Батић|Владаном Батићем]], [[Милан Ст. Протић|Миланом Ст. Протићем]], [[Небојша Човић|Небојшом Човићем]], [[Драгољуб Мићуновић|Драгољубом Мићуновићем]], самим премијером и другима. У епизодама у то време, главна опозиција им је [[Војислав Коштуница]], а повремено се појављују из притвора у [[Схевенинген]]у [[Слободан Милошевић]] и [[Војислав Шешељ]]. Међу ликове је уврштен [[Вук Драшковић]], као и странка чији је председник, [[Српски покрет обнове|СПО]]. Већ тада, тадашњи министар одбране, [[Борис Тадић]], приказан је као јака алтернатива премијеру, како у Србији, тако и у њиховој странци.
Почетни серијал епизода је на реалистичан начин, испратио пад популарности Живковићеве владе, неуспеле председничке изборе, који су довели до распада [[Демократска опозиција Србије|ДОС]]-а, као и аферу Јанушевић—Колесар. Пред парламентарне изборе [[2003]]. године, тачније, пред изборну тишину, уследило је емитовање епизоде у којој Мићуновић, Човић и Живковић певају „дувању у чабар“, чиме најављују губитак власти, што се заиста и догодило.
 
Дотадашњи циклус је заокружен специјалом за Нову годину [[2004]], названом „Кабаре“, јер је урађен на тему истоименог филма [[ЛајзаКабаре Минели(филм)|Лајзеистоименог Минелифилма]]. Баш током радњи у вези са [[избори за народне посланике Републике Србије 2003.|парламентарним изборима]], снимљено је око 30 минута материјала, али је због густе програмске шеме Пинка у новогодишњој ноћи емитовано свега петнаестак. Јасно су приказани карактери и ситуација у којој су се нашли сви ликови: премијер долази са владом на снимање емисије лоше возећи стари аутомобил преко Новог Сада, Коштуница долази као посебно очекивани специјални гост (он је постао наредни премијер), чланови [[Српска радикална странка|Радикалне странке]] оптужују невиног келнера (који није лутка, већ Милетић као глумац) за лошу организацију дочека, а на крају певају српску верзију [[нацизам|нацистичке]] песме са краја филма „Кабаре“.
 
=== Прва половина 2004. године ===
[[Датотека:Ako mi dosla ne bi.JPG|мини|180п|Сцена из епизоде „Морски гребен“, која је емитована у [[јун]]у [[2004]]. године, пред летњу паузу.]]
После краће зимске паузе, поменуте политичке промене су се оствариле, а нови премијер је постао [[Војислав Коштуница]], али у серији владу практично води њен потпредседник [[Мирољуб Лабус]], намерно приказан као једина разумна, мада помало неуротична особа, коју[[де свифакто]] осталипреузимајући улогу главног лика у нервирајусеријалу. Он је неодвојив од лика министра финансија [[Млађан Динкић|Млађана Динкића]], који је приказан као [[ретардација|ментално ретардиран]]. [[Вук Драшковић]] се бори за обнављање традиционалних вредности, што често ствара апсурдне ситуације, у којима он безуспешно учи [[енглески језик]], те покушава да преведе српске епске песме на њега. [[Велимир Илић]] је у складу са својом дотадашњом репутацијом, приказан као [[вулгарност|вулгаран]] и лоше васпитан. Ту су и стари ликови, [[Слободан Милошевић]] и [[Војислав Шешељ]], који, заједно са појединим другим затвореницима, протестују против [[Хашки трибунал|Хашког трибунала]], у коме им се суди. Један од главних ликова је и председник [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-а, [[Ивица Дачић]], чија странка је давала подршку непоходну за постојање тадашње владе, покушава да се отргне Милошевићевој контроли.
 
Ћешић је дошао на идеју да направи поређење политичке сцене са већ познатим серијама. Тако је направљена псеудојужноамеричка серија „Тандарела“ а, узвестерн променерадио-драма познатих„Балада именао Плам Касидију и Писфул Булиту”, а ликови су убачени и у пародију на серијал филмова [[Звездани ратови|„Звездани ратови“]]. Додатно, више епизода заузима својеврсни квиз „Свако за себе, сви против свих” (иако у њему никада није прочитано ниједно питање), те кулинарски серијал „Шта вам кувамо?” (у коме никада није припремљено ниједно јело).
Поред тога, све чешће су биле и музичке нумере са сатиричним текстовима и познатим мелодијама, као и пародије на психоделичну уметност 60-их:. поједини
Коментаришући ликовиовај честоциклус, изјављујунеколико какогодина целокупнакасније политичкаје сценаСрђан делујеЋешић „као дрогирана“.истакао: „Србија под [[Војислав Коштуница|Коштуницом]] изгледала ми је као нека надреалистичка антиутопија [[Хијероним Бош|Хијеронимуса Боша]]...“, истакао је Срђан Ћешић у интервјуу више од пола деценије касније.<ref name="standard1">{{cite web|url=http://www.standard.rs/vesti/39-lifestyle/107-nova-provokacija-autora-nikad-izvini.html |title=Nova provokacija autora Nikad izvini |publisher=Standard.rs |date=11. 6. 2009. |accessdate=23. 9. 2010. |archive-url=https://web.archive.org/web/20101130073404/http://standard.rs/vesti/39-lifestyle/107-nova-provokacija-autora-nikad-izvini.html |archive-date=30. 11. 2010 |url-status=dead }}</ref>
 
У лето [[2004]]. године, уследила је пауза, током које су емитоване старе епизоде, што се поклопило са избором [[Борис Тадић|Бориса Тадића]] за председника Србије. После летњег одмора, у серијал улазе и поједини нови ликови, који су се током тог изборног циклуса афирмисали на политичкој сцени.
Линија 43 ⟶ 46:
Почетком [[април]]а [[2005]]. године, Пинк је емитовао најконтроверзнију<ref name="madeinmontenegro1"/> епизоду серијала – „Хамлет”. У њој су политичари приказани као очајна позоришна трупа, у којој једино Лабус може да разликује стварност од представе – Шекспировог „Хамлета”. Оно што је изазвало проблеме екипи серијала јесте тренутак у коме је дух покојног Хамлетовог оца приказан као дух покојног премијера Србије, [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]]. Истовремено са духом на сцени, дух се појављује и у публици, међу правим члановима владе (сви ликови су „дуплирани” – истовремено су приказани и као публика и као глумци на сцени).
 
Истог дана, подржана неким другим политичким организацијама, [[Демократска странка (Србија)|Демократска странка]] је осудила прозивање свог покојног лидера захтевајућина моменталноовај укидање серијаланачин. Наредног дана медији су пренели како је Пинк укинуо „Никад извини” због наводне „мале гледаности”<ref name="madeinmontenegro1"/>. Ово оправдање није могло да се образложи, јер су сервери сајтова „Никад извини” и самог Пинка више пута падали, затрпавани порукама многобројних фанова серијала, који су сматрали да је овај чин највећи напад на слободу изражавања после петооктобарских промена. Изненађен бурном реакцијом гледалишта, које је сада готово намерно бојкотовало све Пинкове вести, па и остале емисије, редакција ове телевизије је након два дана вратила серијал у шему. Међутим, након непуних недељу дана, без икаквог образложења, серијал је трајно укинут. Месецима касније, продуценти су тврдили да је Пинк серијал ставио на чекање, а да га је у тренутку укидања гледало преко милион гледалаца дневно.<ref name="madeinmontenegro1"/>
 
== Видео издања ==