Борис I — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
Борис је био син и наследник [[Пресијан I|Пресијана]]. Године [[852]]. шаље дипломате у [[Источна Франачка|Источној Франачкој]] како би потврдио мир из [[845]]. године.<ref>Rudolfi Fulden. annales, an. 852</ref><ref>Pertz, Mon. Germ. SS, I. стр. 367: legationes Bulgarorum Sclavorumque et absolvit</ref> Када је наследио свог оца имао је велику војску и силу да нападне Византију, али није напао.<ref>Genesios, ed. Bon. стр. 85—86</ref> Због тога му Византијци дају малу регију на југоистоку звану [[Странџа]].<ref>В. Н. Златарски, Известия за българите. стр. 65—68</ref> Мир није потписан, и ако су обе стране привремено промениле своје [[делегација|делегације]]. Године [[854]]. моравски кнез Ратислав му помаже у борби против Источне Франачке. Према неким изворима неки франачки феудалци су нахушкали Бориса да нападне [[Лудвиг II Немачки|Лудвига I]].<ref>Dümmler, каз. съч., I. стр. 38.</ref> Бугарско-словенска кампања је била катастрофа и Лудвиг је брзо поразио бугарску војску и напао саму Бугарску.<ref>Migne, Patrol. gr., t. 126, cap. 34, col. 197</ref> У исто време [[Хрвати]] почињу рат са Бугарском и нападају је. Према неким изворима сматра се да је Лудвиг платио Хрватима да нападну Бугарску, како би они замајавали Бориса, док се усредсреде на Велику Моравску.<ref>К. Грот, Известия о сербах и хорватах. стр. 125—127</ref> Пошто Борис није имао никаквог успеха, обе стране су потписале мир и повукле преостале војске.<ref>Const. Porphyr., De admin, imp., ed. Bon, cap. 31. стр. 150—151</ref> Због војних акција и мира који су потписали Борис и Лудвиг, Ратислав је морао да се бори против Франака сам. Сукоб са Византијом започео је 855—866, а [[Пловдив]] и неке тврђаве на [[Црно море|Црном мору]] заузео је Михаило III.{{sfn|Gjuzelev||p=130}}<ref>Bulgarian historical review, v.33:no.1-4. стр. 9.</ref>
 
После смрти [[Властимир]]а око [[850]]. године, његови синови су поделили српске земље. Борис одлучује да нападне Српскесрпске земље. Циљао је да смањи утицај Византије на ове мале српске земље. Кампања је неуспела, јер су [[Срби]] заробили његовог сина Владимира и дванаест великих [[Бољари|бољара]].<ref>F. Raçki, Documenta historiae Chroatie etc., Zagreb. (1877). стр. 359.</ref>,<ref>П. Шафарик, Славян. древн., II, 1. стр. 289.</ref> Борис се нагодио са Србима и даровао их је, да би они ослободили његовог сина.<ref>Const. Porphyr., ibid., cap. 32. стр. 154–155</ref>
 
И поред свих ратних неуспеха Борис је ипак сачувао своје царство.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Борис_I