Кафана „Цинцарин” (Обреновац) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{Хотел
| име_хотела = Кафана „Цинцарин”
Линија 22 ⟶ 21:
| footnotes =
}}
'''Кафана „Цинцарин”''' подигнута је 1910. године у [[Обреновац|Обреновцу]]. На плацу који је спајао две улице, Главну са улицом Војводе Мишића, улаз у кафану био је из [[Улица Милоша Обреновића (Обреновац)|Главне улице]] (
== Историјат ==
Први власници кафане, Никола и Ана Томић у [[Обреновац]] су се доселили из Крушева (Македонија). Имање са зградама, шталама, магазама, купили су од Јевте Радовановића, бившег трговца из Обреновца.
Због цинцарског порекла, Обреновчани су Николу звали Цинцарин, па је тако и кафана добила име.
Због све већег обима посла на имању, убрзо из Македоније долази Николина сестра са своје троје деце. Како Никола и Ана нису имали своју децу, одгајали су сесатрину децу као своју.
После Анине и Николине смрти, имање и кафану је водио сестић Милутин Мићић. После Другог светског рата, 1946. године кафана и све зграде на имању су национализоване.
Зграда кафане је временом мењала намену и власнике, а данас се у њој налази продавница „Синтелон“.<ref>{{cite book |last1=Обрадовић |first1=Гордана |title=Био једном... стари Обреновац |date=2009. |isbn=978-86-903425-2-5 |access-date=23. 11. 2021}}</ref>
== Референце ==
| |||