Православље у Босни и Херцеговини — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
ознака: враћена измена
Ред 1:
{{спајање|PravoslavljeСрпска uправославна Bosniцрква iу HercegoviniБосни и Херцеговини}}
[[File:Sarajevo ortodox church.JPG|thumb|right|270px|[[Saborna crkva u Sarajevu]]]]
{{Хришћанство}}
[[File:Manastir svetog Nikole - Ozren.jpg|thumb|right|270px|[[Manastir Ozren]]]]
'''Српска православна црква у Босни и Херцеговини'''<ref>Позната и под називом Српска православна црква у Републици Српској и Федерацији Босне и Херцеговине</ref> је била органски дио [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
[[File:Владичански_двор_(Бања_Лука).jpg|thumb|right|270px|Rezidencija srpskog pravoslavnog episkopa u Banja Luci]]
[[File:Манастир Рмањ.jpg|thumb|right|270px|[[Manastir Rmanj]] u Martin Brodu]]
[[File:Tvrdo%C5%A1 Monastery 05.jpg|thumb|right|270px|[[Manastir Tvrdoš]]]]
'''Pravoslavna crkva''' je najrasprostranjenija hrišćanska [[Конфесија|konfesija]] u [[Босна и Херцеговина|Bosni i Hercegovini]] i nakon [[Islamski svijet|islam]]<nowiki/>a druga najrasprostranjenija verska grupa u zemlji. Na trećem mestu se nalazi [[Католицизам|rimokatolicizam]]. Pravoslavni hrišćani u Bosni i Hercegovini pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema CIA Vorld fektbuku ({{Jez-eng|CIA World Factbook}}), [[Православље|pravoslavni hrišćani]] čine 31% stanovništva zemlje.<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html#People CIA World Factbook]</ref> Najviće pravoslavaca nalazi se u [[Република Српска|Republici Srpskoj]] gde, na osnovu [[Резултати пописа становништва у Републици Српској 2013.|popisa iz 2003]]. godine, čine 82,8% [[Демографија Републике Српске|stanovništva]].<ref>{{cite web
|url=https://www.rzs.rs.ba/front/article/2283/
|title=Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА
|last=
|first=
|date=
|website=rzs.rs.ba
|publisher= Републички завод за статистику Републике Српске
|access-date= 28. oktobar 2020.
|quote= }}</ref>
== Istorija ==
 
Pred kraj [[Средњи век|srednjeg veka]] istočno hrišćanstvo se čvrsto ustoličilo, u obliku [[Српска православна црква|Srpske pravoslavne crkve]], na istoku [[Херцеговина|Hercegovine]], odnosno [[Захумље|Zahumlja]], nakon perioda vladavine [[Краљевина Србија (1217—1345)|Kraljevine Srbije]].<ref name=Velikonja/> Zahumlje je osvojio bosanski [[Бан|ban]] [[Стефан II Котроманић|Stefan II Kotromanić]] krajem [[1320]]-ih i od tada je bio deo [[Бановина Босна|Banovine Bosne]] (kasnijeg [[Краљевина Босна|kraljevstva]]), u kojoj su se Rimokatolička crkva i starosedelačka [[Црква босанска|Bosanska crkva]] borile za prevlast. U tom periodu i u takvoj političkoj klimi, [[Српска православна црква|Srpska pravoslavna crkva]] nije mnogo prodrla u srednjovekovnu Bosnu izvan područja [[Подриње (регија)|Podrinja]].<ref name=Velikonja>{{cite book|title=Religious Separation and Political Intolerance in Bosnia-Herzegovina|last=Velikonja|first=Mitja|publisher=Texas A&M University Press|isbn=978-1603447249|year=2013|url=https://books.google.com/books?id=Rf8P-7ExoKYC|pages=74, 80|access-date=2015-08-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20160304030236/https://books.google.ba/books/about/Religious_Separation_and_Political_Intol.html?id=Rf8P-7ExoKYC&redir_esc=y|archive-date=2016-03-04|url-status=dead}}</ref><ref name=Fine>{{cite book|title=Bosnia and Hercegovina: A Tradition Betrayed|author-link=|last1=Donia|first1=Robert J|first2=John|last2=Van Antwerp Fine|publisher=C. Hurst & Co. Publishers|isbn=1850652120|year=1994|url=https://books.google.com/books?id=0rIGA0rluO0C&q=orthodoxy+in+bosnia&pg=PA38|pages=40}}</ref>
Сачињавале су је [[Митрополија дабробосанска]] и епархије [[Епархија бањалучка|Бањалучка]], [[Епархија бихаћко-петровачка|Бихаћко-петровачка]], [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Захумско-херцеговачка и приморска]] и [[Епархија зворничко-тузланска|Зворничко-тузланска]].
 
[[Османско царство|Osmansko]] [[Пад Краљевине Босне под османску власт|osvajanje Kraljevine Bosne]] [[1463]]. godine dovelo je do drastičnih promena u konfesionalnoj strukturi Bosne i Hercegovine. Islam se ukorenio a pravoslavno hrišćanstvo proširilo u Bosnu. [[Мехмед II Освајач|Sultan Mehmed Osvajač]] zakleo se da će štititi Srpsku pravoslavnu crkvu. Srpska pravoslavna crkva uživala je veliku podršku osmanske države. [[Османско царство|Osmanlije]] su imigrirale znatno pravoslavno hrišćansko stanovništvo u samu Bosnu, uključujući [[Власи у Србији|Vlahe]] sa istočnog [[Балканско полуострво|Balkana]]. Prisvajanje pristalica bosanske crkve takođe je pomoglo u širenju i jačanju pravoslavlja. Kasnije su područja koja su katolici napustili tokom [[Османско-хабзбуршки ратови|osmansko-habzburških ratova]] naseljena sa muslimanima i pravoslavnim hrišćanima.<ref name=Velikonja/> Osmanski režim je dosledno favorizovao pravoslavnu crkvu nad katoličkom i podsticao prelazak katolika u pravoslavlje zbog političke celishodnosti: dok je čitava pravoslavna hijerarhija bila podvrgnuta sultanu, katolici su bili osumnjičeni za zaveru sa katolocima i svojim crkvama izvan [[Османско царство|Osmanskog carstva]].<ref name=Fine/>
== Епископски савјет ==
 
Dok je bosanskim katolicima bilo dozvoljeno da popravljaju samo postojeće sakralne objekte, gradnja pravoslavnih manastira i crkava širom Bosne započela je na severozapadu [[1515]]. godine. Pravoslavni sveštenik bio je prisutan u [[Сарајево|Sarajevu]] već [[1489]]. godine, a prva pravoslavna crkva u gradu izgrađena je u periodu od 1520. do 1539. godine. Do 1532. godine, bosanski pravoslavni hrišćani imali su svog mitropolita, koji je službeno boravio u Sarajevu [[1699]]. godine. Krajem [[18. век|18. vek]]<nowiki/>a, mitropolit bosanski imao je vlast nad pravoslavnim episkopima [[Мостар|Mostara]], [[Зворник|Zvornika]], [[Нови Пазар|Novog Pazar]] i Sarajevo. Međutim, čak se i među visokim pravoslavnim kliricama bili ljudi lošeg obrazovanja. [[Синкретизам|Sinkretizam]] je bio raširen među [[Босанци|Bosancima]], a katolici (još 1880-ih) i muslimani počeli su da obeležavaju [[Слава|srpske slave]].<ref name=Velikonja/>
Епископи епархија [[Митрополија дабробосанска|Дабробосанске]], [[Епархија бањалучка|Бањалучке]], [[Епархија бихаћко-петровачка|Бихаћко-петровачке]], [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Захумско-херцеговачке и приморске]] и [[Епархија зворничко-тузланска|Зворничко-тузланске]] сачињавали су Епископски савјет Српске православне цркве у Босни и Херцеговини под предсједништвом митрополита дабробосанског.
 
Plima se na kraju ipak okrenula protiv crkve, kada se pravoslavno sveštenstvo odreklo lojalnosti sultanima i počelo da podstiče i pomaže seljačke pobune. Osmanlije su ukinule srpsku [[Пећка патријаршија|Pećku patrijaršiju]] i od kraja [[1760]]-ih do [[1880]]-te pravoslavci u Bosni i Hercegovini bili su direktno pod [[Васељенска Патријаршија|Vaseljenskom carigradskom patrijaršijom]]. Kao takvu su je vodili fanarioti, [[Грци|Grci]] iz [[Истанбул|Istanbula]]. Sredinom [[19. век|19. vek]]<nowiki/>a u Bosni i Hercegovini je bilo više od 400 pravoslavnih sveštenika. Bilo je to vreme ponovnog procvata hrišćanskog pravoslavlja u zemlji.<ref name=Velikonja/> Godine 1920, posle [[Први светски рат|Prvog svetskog rata]] i stvaranja [[Краљевина Југославија|Kraljevine Jugoslavije]], područje je ponovo došlo pod versku vlast Srpske pravoslavne crkve, pod [[Патријарх српски Димитрије|patrijarhom Dimitrijem]].
Епископски савјет је расправљао о враћању имовине [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацији Босне и Херцеговине]], посебно зграде Богословије у [[Сарајево|Сарајеву]], пензијском и здравственом осигурању свештеника и других лица на служби у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] у [[Република Српска|Републици Српској]], вјеронауци у основним и средњим школама, те положају свештеника вјероучитеља.<ref>[http://www.spc.rs/sr/zasedao_episkopski_savjet_spc_u_bih Заседао Епископски Савјет СПЦ у БиХ („СПЦ“, 23. фебруар 2010)], Приступљено 8. 7. 2019.</ref>
 
* [[==Српска православна црква у Хрватској]]Босни и Херцеговини==
Одлуком Светог архијерејског сабора од маја 2021. укинути су епископски савјети у разним црквеним областима.<ref>[http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_5 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сaбора („СПЦ”, 29. мај 2021)], Приступљено 11. 8. 2021.</ref>
Територију Босне и Херцеговине покрива пет епархија, а то су:
 
* [[Митрополија дабробосанска]], на челу са митрополитом [[Хризостом Јевић|Хризостомом Јевићем], од [[2017]]. године.<ref name="spc.rs">[http://www.spc.rs/eng/communique_holy_assembly_bishops_0 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (2017)]</ref>
== Катихетски одбор ==
* [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска]], на челу са епископом [[Григорије Дурић|Григоријем Дурићем]] од [[1999]]. године.
* [[Епархија зворничко-тузланска]], на челу са епископом [[Фотије Сладојевић|Фотијем Сладојевићем]], од [[2017]]. године.<ref name="spc.rs"/>
* [[Епархија бањалучка]], на челу са епископом [[Јефрем Милутиновић|Јефремом Милутиновићем]], од [[1980]]. године.
* [[Епархија бихаћко-петровачка]], на челу са епископом [[Сергије Карановић|Сергијем Карановићем]] од [[2017]]. године.<ref name="spc.rs"/>
Епископски савет Српске православне цркве у Босни и Херцеговини (2006-2021) чино је свих пет архијереја, а саветом је по положају председавао митрополит дабробосански.
 
== Важнији православни храмови ==
Епископски савјет Српске православне цркве у Босни и Херцеговини је [[2001]]. године донио одлуку о оснивању Катихетског одбора који је дужан да брине о програму и уџбеницима за вјеронауку, као и о полагању стручних испита за вјероучитеље.<ref>[https://web.archive.org/web/20140306204124/http://www.katiheta.net/joomla/index.php?option=com_content&view=article&id=635%3A2010-02-20-11-17-40&catid=47&Itemid=69 О полагању стручног испита за вјероучитеље у Републици Српској („archive.org”)], Приступљено 8. 7. 2019.</ref> На челу Катихетског одбора (КО) налазио се један од чланова Епископског савјета.
* [[Саборна црква у Сарајеву]]
* [[Саборна црква у Бањој Луци]]
* [[Саборна црква у Зворнику]]
* [[Саборна црква у Мостару]]
* [[Саборна црква у Босанском Петровцу]]
{{Српска* [[Стара православна црква}} (Сарајево)]]
 
==Референце==
Комисије Катихетског одбора су: Комисија за израду Наставног плана и програма Православне вјеронауке у основним школама, Комисија за припрему Наставног плана и програма за православне гимназије, Комисија за стручно усавршавање вјероучитеља и за такмичење ученика из предмета Православна вјеронаука, Комисија за Наставни план и програм Православне вјеронауке за средње школе и Комисија за администрацију интернет презентације Катихетског одбора.<ref>[http://katihetskiodbor.org/2017/10/31/одборске-комисије/ Катихетски одбор: Одборске комисије (31. октобар 2017)] {{Wayback|url=http://katihetskiodbor.org/2017/10/31/%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BA%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5/ |date=20180903045155 }}, Приступљено 8. 7. 2019.</ref>
 
== Види још ==
* [[Српска православна црква у Хрватској]]
* [[Православна црква у Црној Гори]]
* [[Однос Калајевог режима према Православној цркви у БиХ]]
 
== Извори ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Bataković|first=Dušan T.|title=The Serbs of Bosnia & Herzegovina: History and Politics|url=https://books.google.com/books?id=k3xpAAAAMAAJ|date=1996|publisher=Dialogue Association|isbn=9782911527104}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mileusnić|first=Slobodan|title=Spiritual Genocide: A survey of destroyed, damaged and desecrated churches, monasteries and other church buildings during the war 1991-1995 (1997)|url=https://books.google.com/books?id=_TaPAAAAMAAJ|year=1997|location=Belgrade|publisher=Museum of the Serbian Orthodox Church}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Петровић| first = Далибор| title = Аустроугарски злочин над српским свештеницима у Фочи у Првом свјетском рату| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 2|year=2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/10-2-2016.pdf|pages=223–236}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Сарајевска богословија 1882-2002|year=2003|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=XMgmGQAACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Зворничка епархија|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=62|issue=1-2|year=2003|pages=281-287|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2003/2003-13.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам|year=2004|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=rQ7xAQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Пузовић| first = Предраг|authorlink= Предраг Пузовић| chapter = Страдање свештеника Српске православне цркве у Босни и Херцеговини током Првог светског рата| title = Православни свет и Први светски рат: Зборник радова|year=2015| location = Београд| publisher = Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживања| url = https://books.google.com/books?id=xX-TAQAACAAJ|pages=141–160}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Пузовић| first = Предраг|authorlink= Предраг Пузовић| title = Страдање свештенства Захумсхо-херцеговачке епархије током Првог свеског рата| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 1|year=2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/1/05-2016.pdf|pages=22–32}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Пузовић| first = Предраг|authorlink= Предраг Пузовић| title = Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Бањалучке епархије| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 1|year=2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/1/06-2016.pdf|pages=33–46}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Радосављевић|first=Недељко В.|title=Српска православна црквеношколска општина у Мостару|journal=Глас САНУ|year=2018|volume=428|issue=18|pages=329–350}}
* {{Cite book| ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Историја средњовековне босанске државе|year=1964а| url = https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга}}
* {{Cite journal|ref=harv| last=Ћирковић| first = Сима|authorlink= Сима Ћирковић| title = Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни|year=1964б| journal = Зборник Филозофског факултета у Београду| volume = 8| issue = 1| url = https://books.google.com/books?id=M947AQAAIAAJ|pages=343–370}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века|journal=Богословље|year=1939|volume=14|issue=3-4|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1939/1939-17.pdf|pages=239–294}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Слијепчевић|first=Ђоко М.|authorlink=Ђоко Слијепчевић|title=Хумско-херцеговачка епархија и епископи (митрополити) од 1219 до краја XIX века|journal=Богословље|year=1940|volume=15|issue=1|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/1940/1940-04.pdf|pages=28–43}}
{{refend}}
 
{{Православље}}
 
{{Српска православна црква}}
 
[[Категорија:Устројство Српске православне цркве]]
[[Категорија:Православље у Босни и Херцеговини]]