Православље у Хрватској — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg|мини|десно|265п|Епархије [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] на простору бивше [[Југославија|Југославије]], укључујући и савремену [[Хрватска|Хрватску]]]]
[[File:First Bulgarian Empire (976-1018).png|300px|мини|[[Самуилов српски поход]].]]
 
О [[Православље|православљу]] у средњовјековним хрватским земљама прије [[Велики раскол|велике раскола]] (1054.) не може се говорити. Колико су се [[Српске земље у раном средњем веку|средњовековне српске земље]] протезале на запад пре [[Велики раскол|великог раскола]], а такође и тамо где су почеле хрватске средњовековне земље, може се судити према путу кампање бугарског [[цар]]а [[Самуило (цар)|Самуил]]а.
'''Православље у Хрватској''' је [[религија|религијско]]-[[геополитика|геополитички]] појам којим се означава историјско и савремено присуство [[Православље|хришћанског православља]] на просторима који улазе у оквире државних граница данашње [[Република Хрватска|Републике Хрватске]]. Према [[Попис становништва у Хрватској 2011.|попису становништва из 2011. године]], на подручју Хрватске живи свега 190.143 припадника православне вероисповести, што чини 4,44% у односу на укупан број становника те државе. Велику већину православаца у Хрватској чине православни [[Срби у Хрватској|Срби]], а целокупно подручје данашње Хрватске у канонском смислу потпада под надлежност [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].{{sfn|Кашић|1967|p=}}{{sfn|Кашић|1971|p=}}<ref>[https://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/usp_04_HR.htm Republika Hrvatska: Popis (2011): Stanovništvo prema vjeri]</ref>
 
[[Датотека:Croatia-Religion-1991.png|мини|десно|265п|Православље (плава боја) на подручју Хрватске, према попису из 1991. године]]
 
Историја православног хришћанства на просторима данашње Хрватске дели се на неколико периода, од којих свако има своја посебна обележја:
* Период античког и раног средњовековног православља, до [[Велики раскол|Великог раскола]] (1054)
* Период средњовековног српског православља ([[Хумска епархија]] у [[Стон]]у)
* Период нововековног српског православља, од 16. до 19. века
* Период савременог православља у Хрватској, током 20. и 21. века
 
 
== Српско православље на просторима данашње Хрватске ==
[[Датотека:Croatia-Religion-2001.png|мини|десно|265п|Православље (плава боја) на подручју Хрватске, према попису из 2001. године]]
 
Православна деноминација у земљама данашње Хрватске намеће се преко [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]]. [[Жичка архиепископија]] светог Саве, подигнута у Патријаршији Стефана Душана, служила је све до османског освајања Босне за елиминацију [[богумили]]зма, а од 1577. до 1766. за сузбијање [[Католичка пропаганда у српским земљама|католичке пропаганде у српским земљама]]. <ref>[https://www.srpskaistorija.com/o-srbima-pravoslavnoj-hriscanskoj-veri-na-prostorima-danasnje-republike-hrvatske-xx-veka/ По извештају Франческа де Леонардиса Конгрегацији за пропаганду вере из 1644. и 1645 о Пећкој патријаршији, на подручју данашње Хрватске деловале су следеће епархије наше цркве: пожешка, неретванска, личка и хрватска (Марко Јачов, списи Конгрегације за пропаганду вере у Риму о Србима 1622 – 1644, I, Београд 1986, стр. 653). Генерално узевши, ситуација је за православне Србе ипак била боља на подручјима Војне Крајине, јер су војне власти требале српске војнике и то је био разлог за већу попустљивост – реч толеранција се ипак не може употребити.]</ref>
 
== Српске земље и католицизам ==
Срећом, историја има првокласне историјске изворе који датирају пре 1054. године („[[De administrando imperio]]“), на основу којих су средњовековне српске земље у потпуности реконструисане. <ref>[https://kdkotva.wordpress.com/%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0/ Историја српског поморства]</ref> Након великог раскола и током крсташких ратова, почео је исповедни антагонизам исток-запад. Средњовековне српске земље налазе се на граници између Цариградске епархије и Рима, и због тога је ово стање привремено повређено по средини средњовековне српске земље, тачније дуж реке Дрине. С друге стране, све до времена реформације, у општем хришћанском погледу, разлика у нивоу свакодневног живота између Истока и Запада није била велика, утолико што је спор био доктриналан и сведен на примат цркава, између папе и императора. <ref>[https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Almanah-Srbi-i-pravoslavlje-u-Dalmaciji-i-Dubrovniku-Grupa-autora.pdf Srbi i pravoslavlje u Dalmaciji i Dubrovniku - Zapadni Srbi, стр. 10.]</ref> Дакле, све до почетка 16. века није постојала самоидентификација српског народа и деноминације у погледу богомила са [[Црква босанска|Црквом босанском]]. С друге стране, богомилизам и босанска црква потребни су као народна религија и у смислу самоидентификације. С друге стране, [[Дубровник]] с [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] градио је улогу српског духовног центра све до почетка 16. века. <ref>[http://anali.ius.bg.ac.rs/A2012-2/Anali%202012-2%20str.%20026-055.pdf 2. СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ТРОВЕРЈЕ И СТАПАЊЕ СРПСТВА С ПРАВОСЛАВЉЕМ; стр. 28-30]</ref>
 
=== Почетак католичке пропаганде ===
Настанак [[Османлијска Мађарска|Османлиjске Мађарске]] и процес [[Контрареформација|контраформације]] изазвали су агресивни католички реваншизам дуж целе [[Војна граница|војне границе]], од Трансилваније до Далмације. Овај процес се у српским земљама назива католичком пропагандом. С друге стране, [[Висока порта]] обнавља Пећку патријаршију ради интегрисања српских земаља у један духовни центар, а са друге стране - као супротстављање католичкој пропаганди. У ту сврху створен је [[Босански елајет]] (1580). <ref>[http://anali.ius.bg.ac.rs/A2012-2/Anali%202012-2%20str.%20026-055.pdf 1. НАЦИЈА И ВЕРА; стр. 26-28]</ref>
 
=== Католички антагонизам према православљу ===
Након [[Брестовска унија|Брестовске уније]], [[Житвански мир]], [[Ужгородска унија|Ужгородске уније]], почело је агресивно пропагандно сукоб католика и православаца, у чијем су средишту биле средњовековне српске земље и кулминирале у [[Велики турски рат|Великом турском рату]]. Као резултат овог историјског процеса, појавили су се нови концепти ([[Илирски језик (jужнословенски)|илирски језик]] и [[Срби католици|срби католици]] <ref>[https://www.czipm.org/primasija.html ПРИМАСИЈА СРПСКА И НАЦИОНАЛНИ СУКОБИ У ЈУГОСЛАВИЈИ ДО 1939.]</ref>), а до тада су народне и самоидентификационе традиције пале у заборав ([[босанчица]] и [[глагољаши]]). Овај историјски процес, посебно у 19. веку, довео је до трајне поделе срба на конфесионалној основи и агресивне католичке самоидентификације срба дуж војне границе, који су се поистоветили са хрватима, лишавајући их идентитета на основу њихове средњовековне католичке културе и писање [[Хрватска глагољица|хрватске глагољице]]. <ref>[http://www.matica.hr/kolo/313/glagoljastvo-i-glagolizam-u-crkvenom-i-drustvenom-zivotu-hrvata-i-slovenaca-20665/ Na staroslavenskom jeziku hrvatske redakcije, na glagoljici, prvenstveno u Istri, na Kvarnerskim otocima, u Lici i Krbavi, u Dalmaciji do Splita, uključujući Poljica, i na širem području Zagrebačke biskupije (Pounje, Pokuplje).]</ref>
 
=== Последице ===
Знакови антагонистичког конфесионалног међукршћанског сукоба који су започели у 16. веку нису само у Хрватској, већ и на целој војној граници. У Трансилванији православни су традиционално дискриминисани и асимилирани. У католичким српским земљама, [[латиница]] је данас прихваћен као знак идентитета, заборављајући такозване босанчице, који су бугари били познати као српска абецеда.
 
Линија 19 ⟶ 28:
 
== Види још ==
* [[Срби у Хрватској]]
* [[Црвена Хрватска]]
* [[Породица Змајевић]]
* [[Дан хрватске глагољице и глагољаше]]
* [[Српска православна црква у Хрватској]]
* [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској]]
 
== Референце ==
{{reflist|2}}
 
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Веселиновић| first = Рајко| authorlink = Рајко Веселиновић| chapter = Срби у Хрватској у XVI и XVII веку| title = Историја српског народа|chapter-url = https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ| volume = књ. 3, св. 1| year = 1993| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 427—490}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Vukšić| first = Dragan| title = Žumberački uskoci: Unijaćenje i odnarođivanje| year = 2015| location = Zagreb| publisher = Srpsko narodno vijeće|url = https://books.google.com/books?id=nak_swEACAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Гавриловић|first=Владан|title=Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века|journal=Српске студије|issue=3|year=2012|url=https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|pages=207—218|access-date=17. 12. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20190506181528/https://enserbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/_3.2._srpske_studije_3_2012.pdf|archive-date=06. 05. 2019|url-status=dead}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| title = О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)| journal = Зборник о Србима у Хрватској| volume = 3| year = 1995| url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=UbxFAAAAMAAJ| pages = 7—44}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)| title = Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године| year = 1996а| location = Београд| publisher = Завод за уџбенике и наставна средства| pages = 37—47}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Проблем унијаћења и кроатизације Срба| title = Република Српска Крајина| year = 1996b| location = Топуско-Книн-Београд| publisher = Српско културно друштво „Сава Мркаљ”, Српско културно друштво „Зора”, Радничка штампа| chapter-url = https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=20m5AAAAIAAJ| pages = 111—126}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716—1718| title = Историја српског народа| chapter-url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 62—77}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716—1718. до рата 1737—1739| title = Историја српског народа| chapter-url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 176—191}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Гавриловић| first = Славко| authorlink = Славко Гавриловић| chapter = Срби у Хрватској од Београдског мира до краја XVIII века| title = Историја српског народа| chapter-url = https://books.google.com/books?id=g-oJAQAAIAAJ| volume = књ. 4, св. 1| year = 1986| location = Београд| publisher = Српска књижевна задруга| pages = 217—232}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Грбић| first = Манојло| authorlink = Манојло Грбић| title = Карловачко владичанство| url = http://books.google.com/books?id=ldXJAAAAMAAJ| volume = књ. 1| year = 1891| location = Карловац}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Грбић| first = Манојло| authorlink = Манојло Грбић| title = Карловачко владичанство| url = http://books.google.com/books?id=SN_JAAAAMAAJ| volume = књ. 2| year = 1891| location = Карловац}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Грбић| first = Манојло| authorlink = Манојло Грбић| title = Карловачко владичанство| url = http://books.google.com/books?id=NvbJAAAAMAAJ| volume = књ. 3| year = 1893| location = Карловац}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Грујић|first=Радослав|authorlink=Радослав Грујић|title=Грађа за историју Пакрачког владичанства|year=1907|location=Сремски Карловци|publisher=Српска манастирска штампарија}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Грујић| first = Радослав| authorlink = Радослав Грујић| year = 1909| title = Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја| location = Нови Сад| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=OccMAQAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Грујић| first = Радослав| authorlink = Радослав Грујић| year = 1930| title = Споменица о Српском православном владичанству пакрачком| location = Пакрац| publisher = Издање свештенства Владичанства пакрачког| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=kEMsAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Грујић| first = Радослав| authorlink = Радослав Грујић| year = 1931| title = Пакрачка епархија: Историско-статистички преглед| location = Нови Сад| url = https://books.google.com/books?hl=sr&id=hacAAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Банска крајина (1688—1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији|year=1984|location=Београд-Загреб|publisher=Историјски институт & Просвјета|url=http://books.google.com/books?id=rcoKAAAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Дабић|first=Војин С.|authorlink=Војин Дабић|title=Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746)|year=2000|location=Београд|publisher=Свети архијерејски синод Српске православне цркве|url=http://books.google.com/books?id=YZJGmgEACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Јанковић|first=Марија|title=Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку|year=1985|location=Београд|publisher=Историјски институт САНУ|url=http://books.google.com/books?id=AmkcAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Јевтић| first = Атанасије| authorlink = Атанасије Јевтић| title = О унијаћењу на територији Српске православне цркве| journal = Теолошки погледи| year = 1991| volume = 24| issue = 1—4| url = https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1991/1-4/131-146.pdf| pages = 131—146}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Кашић| first = Душан Љ.| authorlink = Душан Кашић| year = 1967| title = Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској| url = https://books.google.com/books?id=7oNIAAAAMAAJ| location = Загреб| publisher = Савез удружења православног свештенства Хрватске}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Кашић| first = Душан Љ.| authorlink = Душан Кашић| year = 1971| title = Српски манастири у Хрватској и Славонији| url = https://books.google.com/books?id=rKwaAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Српска Патријаршија}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Кашић| first = Душан Љ.| authorlink = Душан Кашић| year = 1986| title = Отпор Марчанској унији: Лепавинско-северинска епархија| url = https://books.google.com/books?id=MSPjAAAAMAAJ| location = Београд| publisher = Православље}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Кашић| first = Душан Љ.| authorlink = Душан Кашић| year = 1988| title = Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији| url = https://books.google.com/books?id=06EMAAAAIAAJ| location = Загреб| publisher = Савез удружења православних свештеника Хрватске}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Milošević| first = Slobodan D.| title = O prekrštavanju pravoslavnog stanovništva u NDH u vreme Drugog svetskog rata| journal = Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju| year = 1985| volume = 3| issue = 2| url = http://istorija20veka.rs/wp-content/uploads/2017/11/Istorija-20.-veka-1985_2.pdf| pages = 71—92}}
* {{Cite book| ref = harv|editor-last=Moravcsik|editor-first=Gyula| title = Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio| year = 1967|orig-year=1949| edition = 2.| location = Washington| publisher = Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies| url = https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пекић|first=Миленко|title=Митрополит Михаило и Далмација|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1996|volume=53|url=https://books.google.com/books?id=vvZPAQAAIAAJ| pages = 39—78}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Пузовић| first = Предраг| authorlink = Предраг Пузовић| title = Страдање свештеника из епархије Горњокарловачке током Првог светског рата| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 75| issue = 2| year = 2016| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2016/2/08-2-2016.pdf| pages = 186–191}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Пузовић| first = Предраг| authorlink = Предраг Пузовић| title = Страдање свештеника током Првог светског рата на подручју Пакрачке и Битољске епархије| journal = Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду| volume = 76| issue = 1| year = 2017| url = http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2017/1/11-I-2017.pdf| pages = 151–158}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Радека| first = Милан| authorlink = Милан Радека| year = 1963| title = Срби и православље Горње Крајине| location = Загреб| publisher = Савез удружења православног свештенства| url = http://books.google.com/books?id=qjE0HQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref = harv| last = Радека| first = Милан| authorlink = Милан Радека| year = 1975| title = Горња Крајина или Карловачко владичанство| location = Загреб| publisher = Савез удружења православних свештеника| url = http://books.google.com/books?id=CqQAAAAAMAAJ}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Радосављевић| first = Недељко В.| title = Кирил Живковић, епископ пакрачко-славонски (прилози за биографију)| journal = Историјски часопис| year = 2014| volume = 63| url = http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis63%282014%29.pdf| access-date=20. 7. 2018| archive-url = https://web.archive.org/web/20180324160537/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis63(2014).pdf| archive-date=24. 3. 2018|url-status=dead| df = | pages = 59—76}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|title=Источно-православни богословски факултет Свеучилишта у Загребу 1920—1924|journal=Српска теологија у двадесетом веку|year=2007|volume=2|url=http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|pages=221—238|access-date=07. 10. 2019|archive-date=07. 10. 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20191007132611/http://www.bfspc.bg.ac.rs/stXXv/stXXv-02/21.pdf|url-status=dead}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Раковић|first=Александар|authorlink=Александар Раковић|title=Бискупи и свештеници Римокатоличке цркве у Хрвата и њихово de facto признање „Хрватске православне цркве” у другој деценији 21. века|journal=Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе|year=2017|volume=14|issue=32|url=http://kpolisa.com/KP32/KP32-I-2_Rakovic.pdf| pages = 27—33}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ферјанчић|first=Божидар|authorlink=Божидар Ферјанчић|chapter=Константин VII Порфирогенит|title=Византиски извори за историју народа Југославије|year=1959|volume=2|location=Београд|publisher=Византолошки институт|chapter-url=https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2|pages=1—98}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Škiljan| first = Filip| title = Preveravanje Srba na području sjeverozapadne Hrvatske 1941. i 1942. godine| journal = Tokovi istorije: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije| year = 2014| issue = 1| url = http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/1%202014/CLANAK%20-%20SKILJAN%20FILIP.pdf| pages = 135—173}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Škiljan| first = Filip| title = Vjerski prijelazi s pravoslavne na rimokatoličku vjeroispovijest u NDH (1941—1945) na području arhiđakonata Svetačje (Novska, Nova Gradiška, Oriovac)| journal = Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе| year = 2016| volume = 13| issue = 31| url = http://kpolisa.com/KP31/KP31-II-2_Skiljan.pdf| pages = 185—202}}
* {{Cite journal| ref = harv| last = Škiljan| first = Filip| title = Prevjeravanja pravoslavnih Srba u Goričkom arhiđakonatu (Karlovac i okolica) između 1941. i 1945. godine| journal = Архив: Часопис Архива Југославије| year = 2017| volume = 18| issue = 1—2| url = http://www.arhivyu.gov.rs/index.php?download_command=attachment&file_command=download&file_id=873445&file_type=oFile&modul=Core%3A%3AFileManagement%3A%3AcFileModul| pages = 127—145}}
{{refend}}
 
{{Православље}}
 
[[Категорија:Православље у Хрватској]]