Лазар Сочица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Променио сам пар ставки
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене корисника Balsanedic (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
ознака: враћање
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Лазар Сочица''' (1838—1910) је био [[Срби у Црној Гори|црногорскисрпски]] [[војвода]] из [[Пива (племе)|Пиве]] ([[Стара Херцеговина]]).
 
== Биографија ==
[[Датотека:Lazar Sočica and Marko Miljanov.jpg|мини|десно|220п|[[Стара Херцеговина|Старохерцеговачки]] војвода Лазар Сочица (1838-1910) и [[Брда (област)|брдски]] војвода [[Марко Миљанов]] (1833-1901)]]
 
Рођен је Лазар у [[Плужине|Плужинама]] [[1838]]. (или 1840?)<ref>"Политика", Београд 1910. године</ref> године, од оца Риста Сочице и мајке Јоване Јокси Сочице, сестре угледног [[Дробњаци|дробњачког]] првака Живка Пекића. Брат Ристов, стриц Лазарев, Хаџи Теодосије [[Сочице (Прибој)|Сочица]] био је игуман [[манастир Пива|манастира Пиве]]. Лазаров отац Ристо, погинуо је [[1848]], а мајка му се потом преудала за војводу [[Шћепан Љешевић|Шћепана Љешевића]]. Игуман Теодосије потом је Лазара узео као сироче и примио у манастир, у намјери да га научи писмености. Кад је научио да пише, Лазар је био једно вријеме у пратњи турског бега Дедаге Ченгића.
 
Са 14 година латио се оружја и учествовао у свим главним бојевима против Турака, почев од 1856. године. За вријеме борби [[1858]] — [[1862]]. године Лазар је заједно са [[Вуле Аџић|Вулом Аџићем]] био у Дробњаку, код ујака Живка Пекића који га је водио на [[Цетиње]], и упознао са [[Данило Петровић|књазом Данилом]]. Отворио је Лазар прве дућане у Пиви, робу је набављао од приморских и гатачких трговаца а организовао је и извоз стоке. Убрзо је постао најбогатији човек Пиве, што му је омогућило да буде независан у свом дјеловању, чак и од [[Никола I Петровић|краља Николе]]. Био је [[буљукбаша|јузбаша]] у Пиви и један од истакнутијих првака [[Невесињска пушка|херцеговачког устанка]] [[1875]]. године. По великом јунаштву се памти његово учешће у борбама на првој и другој Миритовици, Крстцу и Никшићу. У устанку се војвода показао као добар тактичар. Краљ Никола му је дао надимак ''Муњица'', због окретности и брзине.